Редитељ црно-беле историје

Абдулах Гегић, потписник на Партизанов највећи успех у историји, рођен је на данашњи дан пре тачно 100 година!

Са црно-белима, у сезони 1965/66, догурао је до финала Купа европских шампиона, рушећи с Бебама у великом стилу Нант, Вердер, Спарту и Манчестер јунајтед, пружећи руку у финалу, упркос вођству, Реал Мадриду.

Подвиг ауторизован с 42 године, надмашен тек 2004. у режији Жозеа Муриња!

Интересантно, дан пре спектакла на Хејселу добио је сина (имао их тројицу), симболично му наденувши име – Брисел.

Играчка каријера није му била импресивна – магистар економије током студија у Београду носио је дрес нижеразредног Металца, потом шабачке Мачве и Сарајева. По повратку у родни Нови Пазар, истовремено предајући књиговодство и политичку економију у Економској школи, био је адут локалних Санџака и Дежеве, у другом клубу започевши тренерску каријеру предводећи омладинце.

Искуство је, затим, скупљао у Трепчи, Хајдук Вељку, Радничком из Бора и имењаку му из Ниша, да би тренер у тренду постао у Сарајеву 1965. као вицешампион (на Кошеву радио и шест година касније), с погледом у леђа Партизану. Довољан разлог да уследи позив из Хумске!

Гегић је, с разлогом, у Турској заслужио епитет професора фудбала (селектор 1969), поред лекција у тамошњој тренерској школи значајан траг оставио је у Фенербахчеу, Ескишехиру (освојио куп и суперкуп), Бешикташу, Адани Демирспору, Бурси, Самсуну и Дијарбакиру. Током квалификација за СП 1966. у Енглеској био је део југословенске четворочлане селекторске комисије с Тирнанићем, Миљанићем и Антолковићем – без успеха.

Абдулах је себе сматрао тренером – истраживачем: направио је фудбалску агенцију – ''Производња играча – фудбалска фабрика – од пионира до сениора''. Последње дане живота провео је у Новом Саду, преминуо 21. јуна 2008. од последица можданог удара. Сахрањен је у вољеном Новом Пазару, на гробљу Газилар.

Партизан је можда имао и признатијих тренера од врсног педагога, кажу – меке руке, међутим, нико му није подарио европске висине као Гегић.