Уколико му селектор Драган Стојковић данас против Кипра у Ларнаки укаже поверење Душан Тадић постаће рекордер по броју утакмица за репрезентацију. На гостовању Русији у Москви капитен Србије одиграо је 105. меч и изједначио се са Браниславом Ивановићем.
Не само због бројки, Тадић се већ крупним словима уписао у историју нашег фудбала. Први је капитен нашег државног тима са избореним учешћем на два велика такмичења (СП у Катару 2022. и ЕП у Немачкој 2024), уз то играо је на још једном светском првенству (Русија 2018).
Давно је било и мало ко се сећа Тадићевог дебија. Репрезентација Србије имала је, предвођена селектором Радомиром Антићем сјајну јесен у квалификацијама за планетарни шампионат 2010. Стигао је позив из Анталије да угости Орлове и Пољску у пријатељском сусрету. Како је 14. децембар датум ван ФИФА термина играли су само фудбалери из домаће лиге, појачани Немањом Матићем и Бојаном Зајићем.
- Сећам се. Изгубили смо 0:1. Сви смо били мотивисани. Добра је ствар да играчи из нашег такмичења стичу искуство и покажу да ли могу да играју за репрезентацију. Било нас је четворица из Војводине, Данијел Алексић, Игор Ђурић и Мирослав Вулићевић, заједно са мном. Водио нас је Антић, али је дозволио Радовану Ћурчићу да нам се чешће обраћа. Кад је Антара говорио сви смо се претворили у уво – прве су Тадићеве речи у разговору са сајт и друштвене мреже ФСС.
Тешко је побројати све утакмице и тражити коментар од највећег мајстора међу Орловима. Издвојени су јубиларни. Душанов 25. окршај био је против Бразила 2014. у Сао Паолу (0:1).
- Јако смо добро одиграли. Љубинко Друловић је био селектор. Надиграли смо Бразилце, имали шансе, Фред нам је дао гол. Домаћину Мондијала била је мало и паника после тог меча. Изабрао је нас за ривала јер је на старту имао за противника Хрватску, ми смо се састали шест дана раније. Осетили смо мало ту еуфорију уочи СП.
Синиша Михајловић преузео је Србију у септембру 2012. и није успео да је одведе на планетарни шампионат у Бразилу.
- Направљена је велика смена генерације. Неко каже да је било превише нагло, неко да је добро. Најбоље да смо имали микс од старијих и млађих, била би то идеална комбинација за успех. Наместили смо се тек на крају квалификација, касно да остваримо успех. Сребрни јубилеј 50. утакмицу за Орлове Тадић је одиграо против Марока, марта 2018. у Торину (1:2).
Сећам се да смо одмах по доласку у Торино јели добру пасту. Кад смо дошли у хотел, сви смо узели по два тањира. Утакмица је била интересантна, дао сам гол на асистенцију Адема Љајића. Зијех и Буатаин су били стрелци за Мароко. Боља је била афричка селекција.
Окршај са Португалијом пред празном Мараканом 75. је Тадићев дуел за Србију. После 0:2 на полувремену завршило се 2:2. Испоставило се да нам је бод био и те како значајан за одлазак на Мондијал у Катар.
- Јако битан меч. Португалци су били много бољи у првом полувремену. У наставку смо изашли скроз другачије и изједначили. Извели смо акцију из уџбеника за 2:2. Била је то фантазија, почетак стварања нечег лепог и великог. Костић је затресао мрежу. Тај гол представља модел једноставне и брзе игре. Мора се брзо одиграти пас и трчати без лопте.
До троцифрене бројке капитен Стојковићеве чете стигао је против Литваније у септембру 2023. у Каунасу (3:1)
- Литванци су нам чест ривал у квалификацијама, играли смо с њима и у првој сезони Лиге нација. Звучи као фраза, али и они су се поправили, Мађарска их је добила у последњем минуту. Битна је увек добра тимска игра.
Бар до вечерашњег двобоја са Кипром Тадић је сувласник рекорда. Бранислав Ивановић и он први пут су заједно играли за Србију 28. фебруара 2012. против Јерменије на Кипру.
- Чуо сам се са Банетом пре пар месеци. Наш бивши капитен је изузетан момак, урадио је невероватне ствари са репрезентацијом, отишао на више великих такмичења, има клупску каријеру за поштовање. Било ми је криво кад нас је напустио, био је један од лидера тима. Жао ми је кад нас напуштају саиграчи.
Наредни противник Кипар редовна је муштерија Душана Тадића. На две утакмице, обе пријатељског карактера вођа Орлова је постигао три гола. Био је двоструки стрелац у Никозији, у победи 3:1, а једном је затресао мрежу и асистирао Александру Митровићу у победи од 2:0 у Ужицу.
- Тако се наместило. Против свих ривала пружам максимум. Не могу да се сетим свих детаља.
Новинар ФСС Небојша Петровић замолио је Тадића да извуче пет фотографија из албума и на тај начин издвоји лепе тренутке у репрезентативној каријери.
- Прва је меч против Молдавије, асистирао сам Банету Ивановићу. Трудили смо се максимално да дођемо до победе, јер смо у прошлости имали проблема са тзв. мањим екипама. Постигли смо два брза гола и све је било лакше. Бане је имао невероватан скок, мој посао био је да само убацим лопту у шеснаестерац. Сви смо се чудили колико Ивановић може да скочи. Митровић не може толико, али има сјајан трзај и миг.
Друга одабрана фотографија је са Душаном Влаховићем, чак 12 година млађим репрезентативним другом на утакмици против Мађарске, првој од две у минулим квалификацијама за ЕУРО.
- Изузетно је талентован, игра супер у Јувентусу, један је од лидера тима. На нама старијима је да младе усмеримо што је боље могуће, објаснимо им неке ствари, научимо их колико можемо.
Трећа је групна фотографија као одраз великог заједништва у нашем државном тиму.
- Одавно није била тако добра атмосфера, сви су на месту. Данашњи млади играчи су почели много више да раде. Као нација смо познати по великом таленту, међутим, раније нам је недостајало веће ангажовање. Сад није тако. Многи су у клубовима и репрезентацији видели да до циља не могу да дођу без мукотрпног рада.
Четврта слика је из Кардифа, кад је крваве главе Душан Тадић привео крају изузетно важно гостовање у походу на Мондијал 2018. у Русији.
- Фотографије је одраз колико смо прокрварили да се пласирамо на СП. Имали смо невероватну жељу. Селектор Муслин одрадио је невероватан посао, стварно нас је наместио. Пре тога је све било накарадно, он је дошао и посложио нас. Сећам се да 10-15 дана крв није могла да ми стане. Кад сам се вратио у тадашњи клуб Саутемптон лекар се чудио и рекао ми да сам буквално остао без крви. Нисам имао снаге, морали су да ми дају инфузију. У Кардифу нисам хтео да изађем, доктор Младеновић ми је наместио нос.
Није заборавио Душан ко га је повредио:
- Тејлор је играо у Астон Вили, само сам размишљао кад ћемо се поново срести на терену. Хтео сам да га уништим, поједем, шалим се, да га извозам на терену и да се осећа лоше, мада ишао је на лопту. Није ми се наместило. Више се нисмо срели.
Последња пета одабрана фотографија је из Лесковца, новембра прошле године после ремија са Бугарском и пласмана на ЕП.
- То је тренутак кад смо славили право учешћа на ЕУРО. Млађа и Митар су ме имитирали, зезали смо се заједно са Жилетом, Вељом, Максом. Почело је спонтано, они су скочили на мене, после ја на њих. Био је леп амбијент на тој утакмици у Лесковцу. Играли смо на добром терену. Велика су очекивања била од нас. ОК смо одиграли прво полувреме, друго онако, најбитније да смо остварили циљ. У Немачкој ћемо имати прилику да се покажемо у најлепшем светлу.
За више од 15 година у државном тиму Тадић је променио 10 селектора. Дебитовао је код Радомира Антића, затим су уследили Владимир Петровић Пижон, Радован Ћурчић, Синиша Михајловић, Љубинко Друловић, Дик Адвокат, Славољуб Муслин, Младен Крстајић, Љубиша Тумбаковић и Драган Стојковић.
- Много смо селектора променили. Кад год је неко добио континуитет правили смо невероватне резултате. Антић је дошао као велико име, једини тренер са стажом у Реалу, Барселони и Атлетику, добио је поверење и остварио сјајне резултате. Могли смо да будемо успешни и са Михајловићем, али је рано отишао, имао је добре резоне, направили бисмо бум да је остао. Муслин је од нас направио добру групу. Са Стојковићем смо заједно три године, превелико је име, урадили смо невероватне ствари, отишли на два велика такмичења. Кључ је дакле у поверењу селекторима. Научио сам добре ствари од многих тренера, сетим се и неких које ми се нису свиђале – закључио је Душан Тадић, по много чему јединствена личност у нашем фудбалу, још мало капитен, једног дана можда и селектор као што је његов главнокомандујући Драган Стојковић Пикси.
ДУЋА И МИТАР КАО МОША И ТИРКЕ
Због огромних заслуга за успехе државног тима Душан Тадић и Александар Митровић добили су надимке Моша и Тирке савременог доба.
- Интересантно звучи. Невероватно је колико је Митар голова постигао, а ја му наместио. Стварно је задовољство играти с њим. Невероватан је момак и професионалац, увек жељан и гладан успеха, један од најбољих центарфорова с којим сам играо. Не видимо се месецима, али увек зна кад ћу му дати лопти и ја знам да одаберем тренутак за пас, познајемо се у душу.
МЕСИ НАЈВЕЋИ МАЈСТОР
Као најбољег играча против кога је играо у репрезентативној каријери Душан Тадић је издвојио Лионела Месија.
- Састали смо се на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заиста је најталентованији и најбољи на терену. Било је још много мајстора. Кристијано Роналдо је пример како професионалац треба да се понаша, радом, жељом, глађу за успехом је све постигао. Има наравно и квалитет. Нејмар је симулатор. Сећам се једном меча и дискусије с њим. Жалио се око фаула, нешто сам му оштро рекао. Невероватан је играч, али чим га пипнеш подигне ноге и полети, испада да си га убио, не може да те не изнервира.
„ЛУСАИЛ” НАЈЛЕПШИ, „ДА ЛУШ” НАЈДРАЖИ СТАДИОН
Играо је Тадић на прелепим стадионима широм света, један је издвојио:
- Свежи су ми још утисци из Катара. „Лусаил” у Дохи, где смо играли против Бразила. Стварно је леп, има 80.000, на њему је било и финале. Савремен је, подсећа мало на „Сантјаго Бернабеу”. Најдражи ми је Да луш, доста смо добро пролазили против Португалије.
ПОНОВИО БИХ ОБА МЕЧА СА ШВАЈЦАРСКОМ
Није имао дилему капитен Орлова коју ми утакмици поновио са Србијом да може:
- Обе против Швајцарске на светским првенствима. Можда више у Русији, зато што смо баш наивно изгубили. Могли смо много више, поклањали смо им голове. У првој смо водили 1:0, безвезе примили два гола, било је и 2:1 у Катару, примали смо голове ни из чега.
Александар Коларов је рекао да вам Швајцарци не леже и да бисте изгубили девет од десет утакмица:
- Не слажем се. Могли смо и морали да их добијемо. У Русији смо били бољи прво полувреме, у наставку се договорили да им не остављамо простор, а онда Зомер је дегажманом на везног избацио нас четворицу, петорицу, одбила се до Џаке и он је изједначио. Ишли смо на све или ништа и у последњем минуту Шаћири је погодио за 2:1. Швајцарци су и сад добри као колектив, али криво ми је што су нас двапут савладали.
УВЕК ИНЦИДЕНТИ ПРОТИВ ТРАБЗОНА
Инцидент после победе Фенербахчеа у Трабзону, кад су навијачи домаћина по завршетку утакмице и ушли на терен и јурили да ударе играче Тадићевог тима никог није оставио равнодушним.
- Било је мало незгодно, али с једне стране интересантно пошто се такве ствари не виђају у фудбалу. Опет, није нормално да се у данашњем фудбалу дешавају такве ствари. Турци баш претерују са фанатизмом. Смиривао сам страсти. Знао сам шта ће да се дешава. После сваке наше утакмице са Трабзоном стално је нека тензија, вриска, туча. Важно да смо победили.
ЖАО МИ ЏЕКА И КРУНИЋА
Душан Тадић и Србија играће на ЕП, Един Џеко и Босна и Херцеговине неће после пораза од Украјине (1:2) у полуфиналу баража Лиге нација у Зеници.
- Нисам се чуо са Џеком, треба му мало времена да разбистри главу. Жао ми је што он и Раде Крунић нису успели да се пласирају на ЕУРО. Гледао сам меч из Зенице док смо били у Москви. На телефону сам посматрао до 80. минута, онда ми се прекинуло. Лука Јовић ми је пренео да је 1:1, убрзо и 1:2, мислио сам да је немогућ преокрет.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
