Самарџић добитак, Сергеј незамењив

Прошле су две мартовске провере, а Србија није направила помак у односу на крај квалификација за Европско првенство. Убедљив пораз од Русије (0:4) и минимална победа против Кипра (1:0), посебно игра, никако не могу да нам улију оптимизам уочи јунског пута у Немачку.

Први репрезентативни термин у 2024. селектор је планирао како би проверио нове играче и систем игре. Милан Гајић је искључен против Баћушки у 22. минуту, направио је једанаестерац и одлучујуће допринео да Орлови буду далеко од жељеног нивоа. Саша Здјелар је због искључења Гајића лутао са позиције задњег везног на штоперску током меча у „његовој” Москви.

Тешко да је селектор Драган Стојковић задовољан оним што је видео од некадашњег играча Партизана, ОФК Београда и Олимпијакоса. Гајића је сувишно и коментарисати. Црвени картон и Милана игра против Зборнаја команде дефинитивно је определила Пиксија да више и не покуша формацију 4-3-3. Дилеме заправо, није ни било. Србија заиста нема добре бочне играче за ту формацију, а и премало је времена до ЕУРО да се направи тако драстична промена у дефанзиви.

Селектор је променио целу одбрану за окршај са Кипром. Против Русије шансу су добили голман Ђорђе Петровић, Милан Гајић, Страхиња Ераковић, Страхиња Павловић и Филип Младеновић, док су у Ларнаки играли Предраг Рајковић, Никола Миленковић (одсутан са прве провере због изненадног повратка у Фиренцу ради присуства сахрани директора Фјорентине), Ерхан Машовић и Срђан Бабић. У јуну би требало да се у конкуренцију врати Милош Вељковић и он је, уз Миленковића и Павловића или Бабића, највећи кандидат да буде део задње линије на последње две провере са Аустријом (4. јун) и Шведском (8. јун), односно на континенталном шампионату.

Срђан Мијаиловић добио је предност у односу на Здјелара у другој утакмици. Остаће универзалац Црвене звезде, баш због своје поливалентности у најужим плановима Драгана Стојковића. Предност међутим, сигурно имају тек опорављени Немања Гудељ, па и Никола Максимовић због добре минутаже у Севиљи и Хетафеу. Саша Лукић има континуитет утакмица у Фуламу и без обзира што није блистао на протекле две провере, заслужује максимално селекторово поверење.

Андрија Живковић и Филип Костић и даље су неприкосновени по боковима, без обзира што су могли боље на минула два меча. Мијат Гаћиновић никако да заблиста, иако је добио селекторово поверење у обе утакмице, посебно првој кад је био стартер. Филип Младеновић и Алекса Терзић конкуришу за леви бок, али далеко су од Костићевог нивоа. Треба рачунати и на повратак Филипа Ђуричића, одсутног у марту због повреде задобијене у грчком шампионату, у дресу Панатинаикоса.

Гостовање на Кипру обрадовало нас је само због Лазара Самарџића. У седмој утакмици за Србију ас Удинезеа био је асистент за први гол, а после његовог шута Лаифис је интервенисао руком и досуђен је једанаестерац за Орлове. Први пут је Самарџић има конкретан учинак, што делује охрабрујуће. Лазар је пројектован као наследник капитена Душана Тадића можда већ од јесени и утакмица у А дивизији Лиге нација.

Рекордер Тадић имао је запажену улогу у другом полувремену и наша репрезентација заиста није иста са и без њега у тиму. Слично важи и за Сергеја Милинковић-Савића. Иако га многи оспоравају, златни Орлић са Новог Зеланда сјајним голом показао је да заслужује место стартера и не би требало да буде део било каквог Стојковићевог експериментисања као што је било у Русији.

Штета је што Александар Митровић због самопоуздања није реализовао једанаестерац. Најбољи стрелац у историји наше репрезентације могао је и да голом олакша посао Орловима у Ларнаки. Можда не би било толиког мучења, можда и понижења Србије да је у 11. минуту било 2:0.

Лука Јовић се после краћег предаха вратио у државни тим. Нападач Милана нашао се у шансама против Русије и Кипра, гол би га дефинитивно вратио у „живот”. Заслужује да буде међу кандидатима за тим чак и кад се Душан Влаховић врати.

Самед Баждар је дебитовао на АЕК Арени. Мало је било времена да нада Партизана покаже да ли је ниво за репрезентацију. Сигурно је да има квалитетнијих и искуснијих играча да конкуришу за место у шпицу попут Петра Раткова, кога је селектор проследио у младу, а он напрасно отказао не желећи вероватно да други пут узастопно буде са Орлићима, а да прилику у А селекцији добије млађи Баждар.

Генерално, Драган Стојковић и његови изабраници нас нису уверили да могу да заблистају на Европском првенству. Екипа делује истрошено и без идеје. Очигледно је да више и нема хемије између играча и селектора каква је била у 2021. и 2022. ако се изузме Мондијал, тако да Орлови неће превише добро расположени путовати у Немачку. Последње провере против Данске и Енглеске можда ће нас уверити у супротно, за сада се чини да немамо право на оптимизам.