ПЕНАЛ: Друловић „није крив“

Не, нисмо дотакли дно – пробили смо га! Чак би и као првоаприлска шала звучала превише неозбиљно информација да је млада репрезентација Србије на свом терену изгубила од вршњака из Северне Ирске... На жалост није шала... И није Љубинко Друловић крив! Криви су они који су поставили Друловића за селектора и све његове претходнике... Душана Ђорђевића, Горана Стевановића, Звонка Живковића, Илију Столицу... За непуне три године петорица „стручњака“ променила су се на клупи, заједнички именитељ за све што су урадили своди се на две речи: брука и отказ!

Може да се изгуби од свакога... Оправдање може да се потражи у сплету несрећних околности, лошем дану или нечем трећем, али, континуитет очајних партија момака који би већ после Европског првенства морали да закуцају на врата „А“ селекције, опомена је за све у Фудбалском савезу да не раде добро и да исхитрене лоше одлуке одавно долазе на наплату.

Не може селектор да буде тренер без искуства или неуспешан стручњак из суперлигашког друштва, поготово не – неко ко годинама није имао посао јер га се неко није сетио... Од „А“ тима до најмлађе селекције селектори морају да буду истински стручњаци и педагози, подразумева се и психолози. Све врлине - неопходни су чиниоци успешности, макар једна мана – водиља је у неуспешност. Помоћник селектора „А“ репрезентације не мора да буде стручњак највише класе, али први стручњак младе селекције неопходно је да зна све што и први на лествици изнад.

Одлазак Љубинка Друловића са клупе младе репрезентације није питање дана или тренутка – већ испит који колико данас полажу Драган Џајић, председник Фудбалског савеза, Бранислав Недимовић, потпредседник српске куће фудбала, али и сви остали који се поносе победама репрезентативних селекција, а после пораза узмичу раменима.

Ако је фијаско младе репрезентације довољна опомена уочи Европског првенства у Немачкој и селектор Драган Стојковић схвата да ни његов тим из Русије и са Кипра не наговештава ништа добро, онда бар за „А“ репрезентацију има довољно времена да не крене стопама оних који су ко зна колико пута  последње две-три године обрукали фудбалску Србију.