Тако је било и недавно када је дошао у родну Бајину Башту да у родитељском дому прослави крсну славу Јовановића, Лазареву суботу.
Поранио је, одрадио тренинг у Спорском центру „Браћа Милутиновић” на тартан стази, истој она којој је трчкарао као петлић ФК Космоса под надзором врсног тренера, фудбалског интернационалца Николе Мијатовића Руса.
– Волим да дођем у завичај, да обиђем родитеље, пријатеље, да се видим са школским друговима, неке нисам срео од кад сам са 15 година отишао у Ваљевску гимназију, па у Нови Сад и Војводину – каже Лане, док освежава успомене са Радојком Веселиновићем Рујом, чији је најуспешнији ученик.
Последње две играчке године Јовановић је провео у дресу Андерлехта. Иако је имао више уносних понуда из Белгије, Грчке и Турске, на изненађење јавности, рекао је збогом активном игрању. Вратио се одакле се отиснуо у свет –у свој други завичај, Нови Сад.
– Физички сам се осећао одлично, али се јавила засићеност, недостатак мотивације. Све сам у каријери емотивно доживљавао. То ме је исцрпило и вероватно пресудило да кажем да је крај. Тада ми се родио трећи син, најстарији је кретао у први разред. Жеља да одрастају у Србији у Новом Саду, да им први језик буде српски, прво писмо ћирилица, превагнули су да донесем такву одлуку.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.