Почетна / Кошарка / Партизан

КОРАЦИ: Понос и туга

Мржње и примитивизма на овим просторима има и превише и без спорта. Неки у томе нажалост уживају и подстичу то. Било би лепо да такви више не посећују спортске манифестације
ФОТО: Д. Сандић

Понос и туга, све то у само неколико минута виђено је у београдској Арени. Хајде мало да о томе пишемо, а не да стално као нојеви забијамо главу у песак.

У четвртак вече у оквиру Европлиге Партизан је дочекао Олимпијакос. Гост на утакмици је био легендарни југословенски, а затим и хрватски кошаркаш Тони Кукоч. Приликом уласка у халу чувени Кукоч бивши репрезентативац Југославије, са којом је освојио два европска и једно светско злато заједно са Дивцем, Даниловићем, Обрадовићем... је дочекан громогласним аплаузом, на шта је Тони ставио руку на груди наклонио се и захвалио Београђанима на прелепом пријему. Многи у Арени тај детаљ нису ни приметили, али је и супруга Тонија Кукоча, Рената, у време када су навијачи Партизана хорски певали „Ја волим црно-беле....” одушевљена дивном атмосфером мобилним телефоном све то снимала.  

Пример за понос. Тако и треба. Баш лепо. Предивно. Све честитке онима, а Богу хвала било их је много, који су срдачним аплаузом поздравили Кукоча и његовог клупског друга Сплићанина Дина Рађу, који је такође присуствовао утакмици. Мисија спорта и јесте да шири толеранцију, љубав и пријатељство међу људима.

Који секунд касније иза Кукоча у Арени се појавио и Никола Милутинов репрезентативац Србије који због повреде није наступио за Олимпијакос. Високи центар је прошлог лета одлично играо на Светском првенству и припадају му велико заслуге за освојено сребро. Када је пре утакмице извршни директор „црно-белих” Млађан Шилобад уручивао дрес Партизана Милутинову, за који је са великим успехом играо три године, уместо овација и аплауза један део гледалаца је из „све снаге” звиждао, а чуло се и благо речено одвратно скандирање.

Тужан пример. Некултурно, јадно, бедно, дочекати звиждуцима и погрдама репрезентативца земље у којој живиш. Мржње и примитивизма на овим просторима има и превише и без спорта. Неки у томе нажалост уживају и подстичу то. Било би лепо да такви више не посећују спортске манифестације. Шаљу у свет ружну слику о Београду и Београђанима. „Издржаће” спортисти и без таквих „навијача” на трибинама.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

posetilac utakmica
Skidam kapu. Najzad jedan pravi komentar.
gledalac
Svaka cast super tekst uz jednu primedbu. Autor napisa navijace, ali ti takvi nemaju veze sa navijanjem. Lepo jreceno da mrznje i primitivizma ima i previse. Imamo ga toliko da ga mozemo i izvoziti.
Dusan
Odlican komentar pravo u centar.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.