Београд је био домаћин 45. Првенства света у кросу. У Парку пријатељства на Ушћу своје умеће показало је 485 такмичара из 51 државе са свих континената.
Најтоплији дан у 2024. години (27 степени) сунце је додатно угрејало и отежало такмичарима борбу с великим бројем километара. На травнатој подлози стопала су доста радила у свим смеровима, па мада је стаза била наоко равна није била нимало лака. Круг је обима од 1,8 км, а на њему повремено намерно набацаног песка и блата у дужини од 20–так метара, па балвана, бала сена, али и два мостића висине око три метра са стрмим и кратким успонима и падовима. На стази – најбољи тркачи планете од 1.500 метара до маратона. Све то треба имати у виду кад се вреднују резултати.
Оно по чему ће српска публика памтити догађај је 10. место мешовите сениорске штафете четири пута два километра, која је освојила 10. место. Лепо звучи бити у топ 10, али је укупно било 13 састава у овој младој дисциплини. С обзиром да су: Елзан Бибић, Милица Томашевић, Никола Раичевић и Теодора Симовић били први српски представници који су трчали споменуту дистанцу, са 23:41 минутом су рекордери државе.
Први је ишао наш најјачи адут, Елзан Бибић, бронзани на ЕП у дворани 2023. на 3.000 метара и стигао трећи што је изазвало јуче најбурније реакције навијача поред стазе.
– Успели смо да изборимо позицију у првих 10 што нам је био циљ. Поносан сам на тим. Надам се да ћемо одржавати традицију и да ћемо трчати и на наредним такмичењима у овој све атрактивнијој дисциплини – прокоментарисао је Елзан.
Милица Томашевић је најмлађа у саставу, напуниће 20 година у мају. Ово јој је највеће такмичење у коме је остварила оно што се од ње очекивало кад је знојницу са чипом (то је штафетна палица у овом случају) предала Николи Раичевићу. Завршница је припала Теодори Симовић:
– Наша тактика је била да што мање правимо грешака, међу нама је владао тимски дух. То је оно што нас је водило од старта до краја. Поносна сам на екипу, која је поред најјаче конкурекције успела да заврши међу најбољих 10.
Кенија је задржала титулу у мешовитој штафети моћним резултатом. Водили су од почетка и повећавали предност до коначних убедљивих 28 секунди над Етиопијом.
Велика Британија је трећа, што им је прва сениорска медаља после 20 година на светским шампионатима у кросу.
– Конкуренција на првој деоници била је изузетно јака – рекао је Чериот. – Претпостављао сам то па сам кренуо јако од старта.
Имали смо саставе у обе јуниорске конкуренције, али су до пласмана дошли само момци.
Алдин Ћатовић је с 50. местом најуспешнији.
– Презадовољан сам поготово што први пут трчим на Кросу света. Драго ми је што сам учествовао, солидно је 50. место, имајући у виду да сам био 53. на кросу Европе у Бриселу прошле године. У наставку сезоне очекује ме у јулу првенство Старог континента за млађе јуниоре и Светско првенство у Перуу.
Сергеј Костић се није надао тако великом искушењу:
- Било ми је тешко на стази. Нисам се осећао како сам се надао. И поред тога велико и одлично искуство за мене.
Вељко Васиљевић је прокоментарисао да је ово за њега била најтежа трка до сада.
Кабир Зиљкић је комплетирао екипни пласман:
- Осетио сам грчеве у стомаку и у рукама. Крос је захтевна дисциплина зато треба много снаге. Био ми је циљ да завршим трку.
Код девојака је било пет наших такмичарки. Може да се пријави шест, а бодују се четири најбоље. Нажалост две нису завршиле (Мејра Мехмедовић из здравствених разлога, а Јана Рајић је колабирала), па немамо тимски пласман.
Саима Мурић се изванредно борила током деонице од 6 км што њој не одговара.
- На Првенству Европе у кросу у Бриселу у децембру била сам 40, а у још јачој конкуренцији овде 34. Ово ми много значи. Шеста сам од Европљанки. То је знак за мене да имам потенцијал за ову годину и да ћу да нападнем медаљу на Европском кросу. Атлетичаркама из Африке је много више одговарала оваква конфигурација, као и временски услови. Крос је суров. Мора силовито да се почне да би се изборила што боља позиција, пре свега због гурања, али и кривина. Конкуренција је у старту поставила јак темпо. Морам још да радим на завршници.
Ленки Николић је ово охрабрење за Светско првество на стази у Перуу у августу.
Наталија Грујић је такође указала да је ово за њу лепо искуство за будућност.
На глобалном плану обе трке су се исто одвојале – одвојиле би се групе од по 10–так најбољих, код момака после круга пређеног за 5:26 минута. Последњих неколико стотина метрара претварало се у двобој Кенијца (Кибати) и Етиопљанина (Сима), односно две Етиопљанке (Алемајо и Авичев).
– То је било моје прво светско првенство, тако да ми је много значило да победим овде – рекао је Кибати.
Мало позната Етиопљанка Марта Алемајо има само 15 година. Била је четврта на изборном такмичењу код куће, а јуче једино саму себе није изненадила:
– Очекивала сам победу – прокоментарисала је ова пионирка.
Резултати поново одражавају доминацију Источне Африке, при чему ниједна друга спортисткиња изван Кеније или Етиопије није освојила светску титулу у кросу за јуниорке већ 29 година.
НИКОЛА РАИЧЕВИЋ ПОДСЕТИО НА ОЦА ГОРАНА
Посебно је била занимљива изјава члана наше мешовите штафете Николе Раичевића. Овај 29–годишњи докторанд на Машинском факултету подсетио је:
- Мени је било част што сам учествовао, јер је пре 30 година мој отац трчао на Светском првенству. Имао сам посебну и додатну мотивацију. Прве свега честитке колегиницама и колеги из екипе. Остварили смо циљ. Надам се да ћемо бити у прилици што чешће да наступамо.
Његов отац је легендарни Горан Раичевић, једини српски репрезентативац у било ком спорту, који је погинуо борећи се против Шиптара и НАТО–а на Космету.
КИПЛИМО И ЧЕБЕТ ОДБРАНИЛИ ТИТУЛЕ
Док су код јуниора доминирали дебитанти, у апсолутној конкуренцији Џејкоб Киплимо (Уганда) и Беатрис Чебет (Кенија) одбранили су титуле из Батерста (Аустралија) 2023. Србија није имала представнике.
Име 24–годишњака из Уганде сада стоји уз: Кененису Бекелеа, Џефрија Камворора и Пола Тергата, који су такође одбранили прво место код сениора.
– Много сам радоснији због ове победе, него оне прошлогодишње. До три километра пред крај нисам веровао да ћу да успем. Сад већ верујем да ћу успети да освојим злато и 2025. – коментарисао је Киплимо.
Етиопљанин Бериху Арегави опет је сребрни као на Петом континенту. Кенијац Бенсон Киплангат изненадио је трећим местом.
Ово је треће злато Уганде узастопно, па је најава Киплима у Старом двору у Београду дан уочи такмичења да ће сви морати да науче химну његове државе, сасвим оправдана.
Беатрис је била трећа на изборном кросу у Кенији. Није хтела у Скупштини града да открије да ли је то тактика и да ли је тиме чувала свежину за Београд, а очигледно јесте. Само је најавила да ће екипно бити успешне, а то се и догодило, предводила је петорку своје земље.
– Заједно тренирамо, исто се хранимо. Заједничким духом дошле смо до тријумфа – рекла је Чебетова. – Није лако доћи на Светско првенство и одбранити титулу, велики је притисак. Циљ ми је био да будем на подијуму. Осетила сам енергију на око 500 метара до краја. Стаза је била тако добра, време је било добро као у Кенији, веома сунчано, а препреке нису биле тако тешке.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
