Железничар је у петак водио четврти тренер ове сезоне. Нови Пазар је после отказа Игору Матићу у потрази за четвртим шефом струке. Укупно је 12 клубова мењало главнокомандујуће на клупи у овом првенству. „Издржали” су само Партизан, ТСЦ, ИМТ и Јавор.
Тешко је пронаћи податак, али Супер лига Србије сигурно спада међу водеће у Европи по броју промена тренера у једној сезони. Исто се понавља из шампионата у шампионат. Вероватно ће реприза уследити у следећој такмичарској години, мада ни у овој, вероватно, није готово са рокадама.
Круцијалан проблем је олако довођење стручњака. Не размисле добро у клубовима коме дају шансу, а и кад некоме пруже прилику онда су нестрпљиви. Не води се притом рачуна како играчи прихватају промене. Можемо само да замислимо како је бити у кожи фудбалера Железничара, Новог Пазара, Радника... Сваки тренер тражи и уводи нешто ново, а актери на терену нису машине да увек могу да се ресетују и буду другачији код сваког следећег шефа.
За сада одолева само Вождовац. Истина, и на крову ТСЦ „Стадион” се мењало ове сезоне, изненада и шокантно Марко Савић је напустио Змајеве уочи почетка пролећног дела првенства. Његов наследник Никола Митић се не сналази најбоље, тим тоне, али до смене (још) није дошло.
Стручна организација је немоћна да заштити своје чланове. Нож и погача су у рукама клубова. Ко уосталом, може било коме да нареди кога бира да му води тим? Кад се деси неуспех одговара само тренер, не и они који су га довели.
Није тако у озбиљним лигама. Јаки уговори штите стручњаке, па се за променама не посеже тако често. Свуда, уосталом, постоји нека стратегија и план, зна се шта се хоће, не ради се ад-хок као у Србији.
Преостаје нам само да пратимо шта се догађа, ни писана реч више нема тежину као некада. Уосталом, ко мари за овакве осуде, самовоља је на нашим просторима давно постала преовлађујуће понашање.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
