У енглеском правосуђу друштвено користан рад је уобичајена казна која се пресуђује код лакших прекршаја. Често се изриче и као замена за затворску казну. Дуг је списак осуђеника међу енглеским фудбалерима који су добили такву казну. Од њих би се чак могла саставити и једна врло квалитетна екипа која се сасвим сигурно не би борила за опстанак.
Прва звезда тог тима би свакако био Ерик Кантона некадашњи капитен „Црвених ђавола” и репрезентативац Француске. Он је у јануару 1995. године на утакмици Кристал палас – Манчестер јунајтед на стадиону Селхурст парк „кунг фу” ударцем напао навијача домаћина Метју Симонса. Кантона је за тај инцидент кажњен са две седмице затвора, али је после жалбе казна преиначена па је морао 120 сати да тренира млађе селекције Манчестер јунајтеда. Харизма чувеног Француза је била пресудна да добије тако благу казну.
Везни фудбалер Њукасла Џое Бартон врло ревносно је чистио улице око стадиона рагби клуба локалних „соколова”, пошто је осуђен на 200 сати друштвено корисног рада, због ударања некадашњег саиграча из Манчестер ситија, Османа Дабоа. Бартон није једини фудбалер који је уместо затвора радије одабрао да чисти улице, контејнере, риба ходнике по разним јавним установама, помаже старим особама....
Џонатан Вудгејт бивши фудбалер Тотенхема и Енглеске је у децембру 2001. заједно са својим тадашњим саиграчем из Лидса Ли Бојером, претукао једног азијатског студента у ноћном клубу Мажестик. Због тога је некадашњи члан Реала и Њукасла морао 100 сати да обавља додатни посао осим што је редовно ишао на тренинге.
Почетком овог века Дени Кадамартери је био велика нада Евертона. Три пута је носио и дрес младе репрезентације Енглеске. Његова каријера је кренула силазном путањом када је у у септембру 2001. године оптужен да је ударио једну 25-годишњу девојку и том приликом јој сломио јагодичну кост. Судски процес је трајао пет месеци и Кадамартери је 180 сати скупљао лишће по парковима Ливерпула.
Некадашњи репрезентативац Шкотске и члан Сандерленда Кевин Којл, дао је себи превише одушка прослављајући победу Шкотске над Француском у квалификацијама за прошло Европско првенство. Он је у септембру 2007. године после тријумфа Шкота на стадиону Француска у Паризу (1:0) вређао и гађао јајима пролазнике на улицама Ковентрија. Зато је 120 сати радио и размишљао да ли ће и даље уз јаја прослављати победе националног тима, чији је дрес носио осам пута.
Ипак, најстрожа казна обављања друштвено корисног рада није изречена на Острву већ у континенталном делу Европе. Рекордер по броју одрађених сати „прековременог” рада мимо фудбалских терена је свакако дугогодишњи репрезентативац Холандије и голгетер Ајакса и Барселоне Патрик Клајверт. Он је 1996. године био учесник саобраћајне несреће у којој је једна особа смртно страдала и због тога је осуђен на 240 сати. Та пресуда је изазвала доста полемике у земљи „лала”, пошто су многи сматрали да је Клајверт морао да заврши иза решетака, али се због огромне популарности овог фудбалера то није догодило.
Једини фудбалер који је у Србији осуђен на ту казну био је некадашњи голман Партизана Ђорђе Пантић који је кажњен друштвено корисним радом због напада на фудбалера Црвене звезде Бошка Јанковића у полуфиналу купа у мају 2005. године.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
