Напад Јувентуса и репрезентације Србије Душан Влаховић у документарном филму у продукцији Серије А евоцирао је успомене на досадашњи ток каријере у Италији и уопште како се снашао у животу и раду на Чизми.
Потсећања ради, Јуве је купио Влаховића од Фјорентине јануара 2022. за 83,5 милиона евра, што га чини најскупљим играчем у Италији који је остварио трансфер у зимском прелазном року. И поред проблема које су му задавале повреде употпуности је оправдао очекивање, мада уме повремено да падне у форми, што је сасвим разумљиво, с обзиром да има само 24 године.
У последње време актуелна је прича о његовом продужетку уговора који истиче јуна 2026, помиње се и продаја – али не за мање од 80 милиона евра – али, кренимо редом:
- Трансфер у Торино представљао је велику промену за мене. Али, од првог дана овде осећао сам се као код куће. За мене, верујем и за многе друге фудбалере, фудбал је све, то је мој живот, начин на који га живим, то је једина ствар у мојој глави – започиње Влаховић.
Филм се одбија у Јувентусовом музеју, па Душан наставља:
- Јувентусов музеј одише историјом, ту је мноштво трофеја, као и дресова фудбалера који су одиграли преко 300 мечева за клуб. Сваки пут кад се нађете овде прораде емоције... Поносан сам што сам део клуба и желим дуго да останем у њему. А омиљени део музеја ми је трофејна сала, кад видим пехар Лиге шампиона... То је пехар који сви желе да освоје, наравно, то је и мој сан, и ја напорно радим како бих га подигао – прича Влаховић.
Засад је уписао 91 наступ уз 39 датих голова, видећемо колико далеко ће да догура и по том питању и по освојеним трофејима. Засад му је ово најупечатљивија успомена:
- Најбољи моменат до сада ми је први дан у Јувентусу, дан кад сам постао играч Јувентуса, сви ти људи, навијачи, сви они који раде у клубу, саиграчи, прва конференција за новинаре и наравно прва утакмица и први постигнут гол. Не могу да се сетим датума, али знам да је било против Вероне. Затим, ту су и први разговори са Кјелинијем и Бонућијем који су ми много помогли да се уклопим. Разговарао сам и са Буфоном, Дел Пјером и Маркизијом и објаснили су ми шта Јувентус представља, шта значи играти за њега и веома сам им захвалан на томе. А тек кад постанете део Јувентуса можете да разумете шта он заиста представља – открива наш нападач.
Што се тиче живота ван тренинга и утакмица није му требало много да се навикне на живот у Италији.
- Волим Италију, постала ми је друга кућа. Навикао сам се на животни стил, научио језик, стекао пријатеље. Италије је заиста посебна, градови, храна, култура и, наравно, фудбал – наставља причу.
Што се тиче навијача:
- Надам се да ћу им доноситио радост. Кад се шетам градом са породицом или пријатељима никад ме не узнемиравају. Веома су пристојни и пријатни, пуни поштовања. Ако ме и питају да се фотографишемо, учине то веома љубазно. А увек можете да осетите страст навијача, њихову љубав према клубу, а ми имамо ту могућност да учинимо да забораве на свакодневне проблеме. То је одговорност, али пре свега задовољство. Мада, не видим себе као неког посебног, ми смо обично људи као и сви остали. Морате да останете приземни, скромни, нарочито кад сте на терену, тамо морате да се лепо понашате као што сви очекују од вас. Играјући за Јувентус и живећи у Торину можете да научите многе ствари – закључује Душан.
ЈОВИЋ ОСТАЈЕ У МИЛАНУ
И поред тога што је управа Милана договорила трансфер вредан 50 милиона евра са нападачем Болоње Џошуом Зиркзеом, понудиће нашем репрезентативцу Луки Јовићу продужетак сарадње на бар још годину дана, до јуна 2025, али под условом да прихвати улогу резервног шпица.
С обзиром да и није био стандардан, то му неће тешко пасти, а ипак ће остати у славном клубу, где му је и место, а свакако ће се за његову већу минутажу побринути сигуран одлазак из клуба Оливијеа Жируа који наставља каријеру у Лос Анђелесу.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.