Од скупљања новца за децу до ривалитета зачињеног крвљу и подсмевања са великом трагедијом

Сутра се у Глазгови игра градски дерби Ренџерс – Селтик и тај умногоме ће одлучивати о титулу првака. Селтик је тренутно први на табели са 74 бода и има само бод више у односу Ренџерс. Биће то 439. дуел два највећа ривала у шкотском фудбалу.

Популарни „Олд фирм”, како је назван овај дерби, привлачи пажњу и због вишевековног антагонизма навијача. Присталице Ренџерса су углавном протестанти и заступају унионистичку струју, док су симпатизери Селтика римокатоличке вероисповести и они су наклоњени републиканској идеји. Није редак случај да су сукоби навијача ова два клуба завршавала и смртним исходом.

Историја Селтика везана је за Ирски народ, који се средином 19. века масовно доселио у Глазгов због велике глади која је владала у домовини. Оснивач клуба је католички свештеник Ендрју Кернс, далеко познатији као „брат Валфрид”.

Датум оснивања је 6. новембар 1887. године. Првобитна жеља Валфрида је била да кроз одигравање утакмица скупља новац за помоћ сиромашној ирској деци. Управо је он клубу и дао име Селтик, као почаст ирско-шкотским коренима.

Ренџерс је старији од свог ривала. Браћа Мозес и Питер Мекнил заједно са још двојицом другара Питером Кемпбелом и Вилијамом Мекбитом су почетком 1872. године решили да оснују фудбалски клуб.

Име Ренџерс су му дали по истоименом рагби клубу. Те године су и одиграли две утакмице, али се као званична година оснивања води 1873. када је одржан први годишњи састанак на којем је и изабрано руководство клуба.

Занимљиво је истаћи да је Селтик прву утакмицу после оснивања одиграо управо против Ренџерса 28. маја 1888. године. Новоформирани клуб је био убедљив и победио је 5:2. После тог сусрета приређена је и свечана вечера којој су присуствовали играчи и управе оба клуба. До почетка првог светског рата сарадња „љутих” ривала може се окарактерисати као коректна.

У априлу 1909. године, у финалу ФА купа, догодио се и незапамћен случај „сарадње”. Селтик и Ренџерс су у оба меча наместили нерешен резултат (1:1, 2:2) како би играли и трећи меч и продали што више улазница. Навијачи су осетили превару, утрчали у терен и спречили одигравање треће утакмице. Победник је одређен жребом. Више среће имао је Селтик.

На жалост, много чешћи су били инциденти, туче, разбијене главе, па чак и убиства. Мржња је посебно ескалирала после Првог светског рата и велике борбе Ирске за независност. Нетрпељивост је очигледна и на трибинама. На делу трибина где се налазе симпатизери Ренџерса вијоре се барјаци Уједињеног краљевства, а на супротној страни су заставе Ирске.

Најбројнија навијачка група Ренџерса позната је по надимку „Били бојс”. Тим именом су се звале злогласне банде протестаната које су почетком двадесетог века терорисале католике у Глазгову, а њих је предводио извесни Били Фулертон. Највећа навијачка група Селтика су „Тимси”. Најекстремнији њихов део везан је за „ИРУ” и скоро на сваком дербију отворено подржавају њихову борбу. 

Инциденти су често знали да се пренесу и на терен. Најдрастичнији случај се догодио 1931. године када је голман Селтика Џон Томпсон, после судара са Семијем Инглишом, добио ударац у главу. Том приликом је доживео фрактуру лобање и преминуо на терену.

Два дана касније сахрани у Кардендену је присуствовало 30 хиљада људи. Иако је то место удаљено од Глазгова 55 миља бројни навијачи Селтика су пешке ишли на сахрану. Његов споменик је постао својеврсно „светилиште” Селтикових навијача, који и дан данас остављају цвеће. На споменику пише:

– Они који живе у нашим срцима никада не умиру. Они увек остају са нама.

Преласци играча из Селтика у Ренџерс и обратно нису честа појава. По том питању у Ренџерсу су далеко конзервативнији. Врло су ретки католици који су носили његов дрес. Управо због тога су и пропустили прилику да у своје редове приме једног од најбољих играча Шкотске Кенија Далглиша, који је као клинац био велики навијач Ренџерса.

У Селтику су много либералнији. „Зелено-бели” дрес је носило много протестаната. Најуспешнији тренер у историји Келта је Џок Стејн, који је био протестантске вероисповести. Са њим на клупи Селтик је 1967. године победио у Купу шампиона, када је у финалу у Лисабону победио Интер 2:1.

То је био први тријумф неког клуба из Велике Британије у овом такмичењу. У четвртфиналу је Селтик, после велике борбе, елиминисао Војводину (2:0, 0:1).

Највећу прашину у лето 1989. подигао је некадашњи репрезентативац Шкотске Мо Џонсон, када је из Нанта прешао у Ренџерс. Пре Нанта три године је играо у Селтику. 

– Успео сам оно што ниједном играчу пре мене није успело. Ујединио сам Глазгов. Сви су ме мрзели и свуда су ми звиждали. Селтикови навијачи зато што сам прешао у Ренџерс, а Ренџерсови зато што сам католик – признао је Мо Џонсон.

Глазгов ће и ове недеље поново бити подељен град. Ко ће се на крају радовати, остаје да се види. Рекорд по броју гледалаца сигурно неће бити надмашен. Олд фирм 1939. године је посматрало 118.567 гледалаца.