Шта има лепше од победе фудбала, те магичне игре религијске моћи, рођене из љубави према човеку?!
Дерби сезоне Прве лиге Републике Српске Лакташи Адмирал бет – Радник (0:2) оправдао је сва очекивања и показао да, када се хоће, жели и зна – све буде у знаку најважније споредне ствари на свету. Амбијент за памћење, рекордна посета на Градском стадиону крај чипсаре, званице високог рејтинга, мотивисано-борбени ривали, суђење као из УЕФА Лиге шампиона, тријумф Сембераца... Ехо је, Богу хвала, далеко отишао.
Да кренемо редом.
Атмосфера коју су направиле две навијачке групе – домаћи „Чаробњаци“ и гостујући „Инцидент“ одавно није виђена на прволигашким стадионима Републике Српске. Било је и пиротехнике, али не и ратовања. Као браћа, што уствари и јесу, Лакташани и Бијељинци су заједно скандирали: „Ратко Младић, српски херој“ и „Косово – Србија“!
На трибинама – хиљаду људи! Сваки потез, старт, покушај... награђен је аплаузом. Међу њима и Милорад Додик, Вицо Зељковић, Мирослав Бојић, Недељко Ћорић, Игор Радељић, Горан Јањић, Милош Бркић, Радика Марић, Родољуб Петковић, Владо Јагодић...
На терену јесте прштало, али све стране у духу фер-плеја. Улог је био велики, али играчи оба клуба су се на терену понашали, готово па, пријатељски. Нису се штедели, али нису се ни „убијали“ поштујући ону антологијску Миљанићеву изреку мудрости: „у фудбалу нема непријатеља, само повремени противници које морате да победите...“ Висока оцена за приказану игру противника и понашање актера – највећа!
Премијерлигашки судија Лука Билбија, интернационалац из Приједора с ФИФА знаком на грудима, апсолутно неприметан. Тако је и најбоље за фудбал. Показао и доказао још једном да је доктор суђења на овим просторима. Најбољи!
Радник је нови шампион (?!), десет кола пре краја има десет бодова више од првог пратиоца и јединог конкурента. Последња клапа је пала, филм је испричан. На достојанствен начин, поништивши све оне негативности разноразних прволигашких мешетара који су Бијељинцима правили само „медвеђу услугу“ и лепили „етикету“ непоштености. Нису мали глумци за велике улоге!
И на крају тужна констатација у овој фудбалској свакодневици: стварно сви треба да жалимо што је утакмица Лакташи Адмирал бет – Радник само један редак пример у фудбалу Републике Српске. Морамо да се потрудимо да свако коло имамо једну такву утакмицу.
У Лакташима се показало да за ту причу не треба много, већ само мало труда, хтења, залагања и одрицања... Стављања општег испред личног интереса!
Живио фудбал, живела Република Српска!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
