Дуго је Супер лига Србије била развојна. Форсирали су се млади играчи како би их клубови што пре уновчили и имали новца да преживе. Такво опредељење је и даље актуелно, мада у мањој мери. Пример Јована Мијатовића, јесенас најбољег стрелца Црвене звезде и јучерашњи наговештај Игора Дуљаја да би Самед Баждар могао да оде из Партизана, потврђују да се о младима и те како води рачуна.
Тешко је међутим, са комплетно младим тимом играти целу сезону. Вождовац са просеком играча од 20,7 година и најмлађим тренером, дебитантом у елити, посрће овог пролећа. Да су игре Змајева боље од резултата (само два бода у наставку првенства) потврдила је прошлонедељна утакмица са црно-белима. Пораз у том, као и на многим претходним мечевима, међутим, указује на дечије болести полетараца из клуба са Душановца. После продаје четири играча током зиме и неочекиваног одласка тренера Марка Савића, Вождовац је од кандидата за пласман на европску сцену доспео до дављеника.
Искуство је ипак, оно што, не само на нашим просторима, обично превагне. Уосталом, Мијатовић и Баждар се и развијају уз помоћ Мирка Иванића, Александра Катаија, Гајаса Захида, Бибарса Натха и осталих. Младост из Лучана је убедљиво најстарији тим, а играће у плеј-офу, тотално супротан пример од Змајева.
Какав би био ТСЦ без Саше Јовановића, Александра Ћирковића, Ифета Ђаковца, Милоша Цветковића, иако и Бачкотполчани могу да се похвале са младим голманом Вељком Илићем или штопером Матејом Ђорђевићем.
Војводина је овог пролећа лансирала Михаила Ивановића, међутим, питање је колико би се он истакао да нема подршку Стефана Ђорђевића, Милана Лазаревића, Вукана Савићевића, Његоша Петровића...
Младе често продаје и Чукарички, али је летос довео и искусне Вукашина Јовановића, голмана Ненада Филиповића, пре тога Огњена Врањеша, зимус Милана Павкова.
Спој младости и искуства је, дакле, једина добитна комбинација.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
