Капитенски је Нина Матејић вукла омладинке ка огромном успеху и пласману на Европско првенство. Била је лидер на терену, постизала голове и била присутна кад је било најважније.
Против Белгије се није уписала у стрелце, ту улогу преузела је Сара Стокић, али играчица Црвене звезде одиграла је, као и цео тим, меч ће дуго да се памти и остаће у успомени свих девојака за читав живот.
- Већ неколико година играмо у квалификацијама и стално нам мало недостаје да одемо на велико такмичење. Једном је била гол-разлика, други пут међусобни скор. Увек близу да направимо тај мали корак који је, заправо, највећи. Дешавали су се пехови и повреде и то стандарних играчица. Некако се сада све поклопило, све девојке пружиле су максимум и од почетка смо били свесни да можемо направити нешто велико. Ово је за генерацију 2005. годишта, био последњи покушај да оде на завршну смотру, јер је излазно. Прескакала су се такмичења због короне и цео тај циклус је био баксузан. На крају, ово се није десило случајно, иза пласмана стоји огроман рад. Нисам још свесна шта смо направиле и биће потребно време да то схватим - рекла је Нина Матејић.
Лидија Стојкановић је пред окупљање имала поруку за играчице, која је Матејићеву, како је признала, довела до суза.
- Рекла нам је да не би волела да ово буде наше последњи скуп и да смо прављени за велика дела. Имали смо мотивациони видео и гледала сам га са сузама у очима, све време сам говорила да не желим да ми утакмица против Белгије буде последња са овом екипом. Од почетка верујем у ову генерацију и да је ово само један мали корак према оном што стремимо. Све екипе које ће учествовати на финалном турниру имају квалитет, али и ми смо силне. Можда јесмо мали, али смо јаки.
Нина Матејић признала је да пред утакмицу није било треме и да су све играчице веровале у победу.
- Прошли смо кроз све и свашта и знале смо да ћемо отићи даље, само смо чекале одлучујућу утакмицу. Против Словачке било је нерешено, али све смо увек давале најбоље од себе. Такав осећај не може да се опише речима.
Играчица Црвене звезде је шест месеци била повређена, што је за њене године (19) лоша ствар за даљи развој.
- Некоме то делује кратко, али мени је изгледало дуго. Била сам одвојена од терена и нечега што је читав мој живот. Баш је било тешко, а једино је било теже вратити се после тога. Хтела сам да опоравак прође што пре баш због ових квалификација. Ово је на крају награда за све, пролазила сам кроз повреде, као и друге играчице.Увек сам оптимиста, верујем у све нас. Идемо постепено, сигурна сам да можемо до великог резултата - рекла је Матејићева.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.