Звездина мрежа закључана још од дербија

Црвена звезда је у среду против ОФК Вршца наставила ход ка одбрани оба домаћа трофеја. Прволигаш је показао зубе на највећем српском стадиону, држао се на само једном голу минуса дубоко у другом полувремену, међутим, велика разлика у квалитету се на крају одразила и на резултат и црвено-бели ће играти у полуфиналу Купа Србије.

Тренер троструког узастопног освајача дупле круне Владан Милојевић није присталица велике ротације, Аранђеловчанин готово по правилу игра са 14-15 најбољих, међутим, утакмицу са Вршчанима је ипак искористио како би делимично одморио одређен број играча, па су велику минутажу добили млади који од његовог повратка нису били у првом плану.

Као што је сам Милојевић рекао, задовољан је пре свега односом према игри резервиста, ствари које нису биле добре су детаљи који се исправљају у ходу, али стручни штаб посебно је поносан на чињеницу да је Црвена звезда чак и у комбинованом саставу још једном успела да одбрани гол. 

Укупно, била је то шеста такмичарска утакмица (пет првенствених и једна у купу) у којој се мрежа црвено-белих није затресла, рачунајући и пријатељски меч са Зенитом, што свакако није занемарљиво узевши у обзир реноме руског тима - седма. Последња екипа која се радовала поготку је Партизан, у 172. вечитом дербију. Комшије су 9. марта преко Матеуса Салдање и Алда Калулуа два пута матирале Омрија Глазера.

- То је статистика, то се прати. Мене то нешто и не занима, једино кад чујем од новинара. Тренирамо и радимо да нам одбрана добро стоји и да добијемо што мање удараца од стране противника. Било је разних ситуација у последње време, Глазер нас је одбранио у неколико ситуација, али ми смо тим који покушава да игра високо и не можете држати концентрацију 90 минута, немогуће је да противник не направи бар једну шансу - рекао је Милојевић.

Уз све то, ваља напоменути да је читаву ову серију, не рачунајући последњи меч са Вршцем, српски шампион играо без капитена и команданта одбране Александра Драговића. Траку и највећи део одговорности у одсуству некадашњег репрезентативца Аустрије преузео је препорођени Урош Спајић, који на стадиону „Рајко Митић” преживљава неку врсту друге фудбалске младости и поново личи на дефанзивца који у свом си-ви-ју има 20 утакмица у А репрезентацији Србије. Спајић поново пуца од самопоуздања, и у тандему са Драговићем представља преозбиљан тандем централних дефанзиваца, који објективно гледано, у великој мери квалитетом превазилази оквире српског фудбала.

У одсуству капитена, Спајић је био на месту Драговића, а Насер Ђига на Урошевој позицији. Талентовани штопер из Буркине Фасо се врло солидно снашао и потврдио велики потенцијал. Као и сваком младом играчу, јасно је да му недостаје искуство и неопходна рутина. Ђига има свега 21 годину и уз Владана Милојевића и његов стручни штаб могао би врло брзо израсти у дефанзивца од пуног поверења и наследника неког од старијих колега из последње линије тима.

За четири месеца, колико је прошло од повратка Милојевића на клупу најтрофејнијег српског клуба, депресивна дружина коју је иза себе оставио бивши тренер Барак Бахар делује препорођено, и кад је у питању појединачна форма и тимски учинак у свим линијама. Црвена звезда је разноврснија на средини терена, конкретнија и ефикаснија у нападу, али се резултати и рукопис најбољег тренера црвено-белих у постабаријевској ери најлакше препознају у дефанзивном делу: путеви ка голу Омрија Глазера су блокирани и двоструко обезбеђени.   

На крају крајева, резултати и бројке говоре саме за себе: 11 званичних утакмица, десет победа и један реми (против Партизана).