Ударна игла Парног ваљка: Борићемо се и за титулу!

Урош Којадиновић целе сезоне био је ударна игра црно-белих. У финалу купа постигао је неке важне поготке, сигуран је био и у пенал серији. На лето се сели у Тулуз и трофеј је круна његовог битисања у Партизану где је играма заслужио и дрес репрезентације:

- Колико је сати, има ли десет – питао је Урош кад је завршена церемонија доделе медаља и трофеја после маратонског финала...

Одужили сте баш...

- Овако је слађе...

Шта кажете после свега?

- Осврнуо бих се пре свега на чињеницу да 11  година Партизан није освојио трофеј, самим тим је драж и његова вредност десет пута већа.

Сам ток утакмице - Војводини је припало прво полувреме, ви сте се враћали, издржали до краја, вашим поготком стигли и до седмераца?

- У финалима је важније од техничко-тактичке припреме срце и борба до краја, што смо ми и урадили. Војводина је имала утакмицу у својим рукама, дужи ростер, више свежине, али се ми нисмо предавали. Дали смо последње атоме снаге и, најважније, веровали до последњег тренутка... Најежио сам се док говорим и док ми пролазе слике целе утакмице кроз главу...

Било је то ролеркостер емоција, давања, труда, резултатских преокрета?

- Цела екипа је дисала као један и они на клупи и ми на терену, уз помоћ навијача који су ово учинили још невероватнијим. Мислим да смо први трофеј у сезони у целом спортском друштву донели ми. То је још већи подстрек да долазе и на следеће утакмице и да буду наш осми играч као и увек. Хвала и новосадској публици. Било је мало „„чарки”, али то је тако кад су борбе за трофеје. Окрећемо се сад првенству. Борићемо се и за титулу. Види се да је могуће све, па и победити јаку Војводину – каже Урош.