Своју популарност, Чима Монеке може да захвали не само великом играчком квалитету већ и сјајној комуникацији са фановима и баратањем друштвеним мрежама. Покренуо је и Јутјуб канал на којем се бави кошаркашким темама али и доводи занимљиве госте.
Нигеријац је позвао и Матијаса Лесора, центра са којим је био ривал док су играли у француском првенству. Ових дана се поново сударају у Евролиги.
Говорећи о људима који суму дали шансу стигли су до Жељка Обрадовића.
Жељко Обрадовић. Највећи. Какав је осећај када играш за њега и знаш да те је он хтео? Дошао си усред сезоне и онда наредне растурио.
-Да, почео сам сезону у Макабију на двомесечном уговору. Партизан ме је желео још раније, током лета. Играо сам на Европском првенству тада и рекао агенту да желим да сачекам евролигашку понуду. Пре тога сам играо у Еврокуп са Монаком и нисам желео да се враћам у то такмичење. Искочила је могућност за Макаби, Партизан је наваљивао, али сам хтео евролигашку шансу. Макаби ми је дао прилику на два месеца да видим где сам. Могао сам да останем тамо и целу сезону јер се Жижић повредио. Али када се он опоравио, тренер Сферопулос ми је рекао да му се свиђам, да сам добар играч али да имају играча под уговором и да морају то да поштују.
А онда је потписао за Партизан:
- Партизан је и даље звао. За мене је била велика ствар. Није само да су ме у септембру хтели зато што им је био потребан центар већ су ме хтели и у децембру. Тренер је желео баш мене и видео је нешто у мени. А знате како тренер попут Жељка може да промени каријере и животе играчима. Када смо сели за сто, схватио сам шта ми се нуди и да желим да играм за Жељка и те луде навијаче у Београду. Имали смо добар тим са Пантером и Ледејом и мислио сам да нема шансе да не освојиомо Еврокуп и пласирамо се у Евролигу…”
Кад си схватио са да имаш посебну везу са Партизаном и његовим навијачима?
- Све је ишло корак по корак. Прорадило је на утакмици Купа коју смо изгубили од Звезде. А знате да је то једини дерби у којем су присутни навијачи оба клуба. Подељени су 50/50, игра се у Нишу и малој хали са доста полиције и обезбеђења. Велика ствар за клуб и навијаче јер ако победиш, онда славиш и пред њиховом публиком. То је са Србе велике ствар. Али, Звезда нам је испрашила дупе, изгубили смо 20 разлике. Окренуо сам се около и видео капитена како плаче, тренера који плаче и схватио сам колико је то важно за људе. Пре сам играо у Звезди, изгубио сам у Купу и видео сам да то није иста емоција. Тада смо поздравили навијаче и отишли у свлачионице. А када сам изгубио са Партизаном, наши навијачи су остали на трибинама пола сата и певали нам. Плакали су и певали. Иако су били повређени у себи, пружали су нам подршку. Вечина навијача ти звижди у таквим ситуацијама, говоре ти како не поштујеш дрес, како се не бориш… Партизанови навијачи нису такви. Свесни су пораза, разумеју те и остаће уз тебе. Зато сам се заљубио у њих. Тада смо кликнули и схватио сам да не могу да изневерим те људе. Они ти дају све и безрезервно те подржавају.
Сада играш у Панатинаикосу који такође има ватрену публику…
Можете ли да победите Американце на Олимпијским играма?
- Ух, човече… На прошлим Играма смо изгубили у финалу од Американаца али је била неизвесна утакмица. Очигледно да ће то сада бити другачија битка јер сви желе да у Париз дођу са најјачим тимовима. Имамо срећу да играмо код куће што се дешава једном у веку. Последњи пут су Игре биле у Паризу пре 100 година тако да се осећам благословнеим. Да куцнем у дрво и да све буде добро, али биће то велика журка и луда екипа-рекао је бивши центар Црвене звезде и Партизана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
