Васиљевић: Мало играча као што је Салдања

Многи се тога сећају и данас. Шести дан априла 1994. Киша је падала целу утакмицу, играчи су мокри до коже. Играо се 89. минут реванша полуфинала Купа СР Југославије. Небојша Гудељ центрирао је са леве стране, неко од играча Звезде је избио лопту. Чинило се да ће бити ничија, а онда, право ниоткуда, притрчао је Петар Васиљевић и пројектилом са 25 метара „поцепао мрежу” за делиријум на трибинима, али и на терену. Међу навијачима црно-белих, овај моменат је познат као „Гол са Аутокоманде”, а утакмицу је додатно зачинио сукоб Зорана Мирковића и Анте Дробњака.

Васиљевић живи у Памплони са породицом, дуго година био је запослен у Осасуни, али погодак у дербију никад није заборавио.

- Сви голови које сам дао за Партизан, осим тог,  били су из прекида. У Албасетеу сам постигао сличан гол, али, то не може да се мери са овим против Звезде. То је за многе навијаче, али и за нас који смо тада играли, један од најдражих дербија. Саво Милошевић ми је једном приликом рекао „ја дао два гола, а ти један и сви причају о теби”. Десило се да је тај мој био одлучујући. Утакмица је била на ивици прекида. Туча, црвени картони, пенали са обе стране, као да смо били у неком филму, на крају смо победили у финишу. Имали смо добру сезону са тренером Љубишом Тумбаковићем током целе сезоне, баш је била еуфорија. То ми је најбитнији гол у каријери. Ђоле Томић се шалио после са мном „Пеђа, до краја сезоне, никад више нећеш бити у шеги, ако треба, ја упадам уместо тебе” – присећа се Петар.

Некадашњи либеро тима из Хумске дочарава како вечити дерби изгледа из перспективе дебитанта.

- Био сам у Партизану од седме године и увек смо имали једну мисао – победити у дербију. Моја генерација је увек тријумфовала против Звезде у млађим категоријама. Као дебитант имао сам велики адреналин, увек је присутна трема док не крене утакмица. После сам се, једноставно, искључио из свега и покушавао да одиграм најбоље. Гол у купу ме је означио, да га нисам дао, нико ме не би препознавао.

Садашњост Партизана је, ипак, тмурна. Клуб је већ седам година без титуле, увек каска за вечитим ривалом, неретко је завршавао сезону са 20 и више бодова мање од првака. Чинило се да би ствари могле да крену на боље ове сезоне, међутим...

- Партизан је у једном моменту био у веома доброј ситуацији што се тиче освајања титуле, а онда је цео тај кредит брзо потрошен. Црвено-бели су последњих година у предности на финансијском плану, имају већу подршку. Црно-бели су у таквом положају да не могу лако да се извуку, него је потребно да се ради на дуже стазе. Црвена звезда је постала толико надмоћна да је Партизану много тешко да се бори против ње.

Навијачи се и даље потајно надају сценарију из сезоне 2016/17. Црвена звезда је тада била лидер у већем делу шампионата, али је Партизан победама у дербију уз неке киксеве тима из Љутице Богдана дошао до пехара. Тако нешто сада делује тешко оствариво, готово немогуће.

- Из сопственог искуства знам да у фудбалу не постоје чуда. Можете да одиграте једну добру утакмицу, али на дуже стазе је тешко да се борите, поготово што је Звезда толико доминантна у односу на Партизан. Црвено-бели су расли од 2018. и управо у том периоду се створио огроман финансијски раздор између наша два највећа клуба. Једна сезона може да буде чудо, али после тога, неминовно је да следи пад.

Матеус Салдања је најбољи играч и стрелац Парног ваљка ове сезоне. Постизао је голове на претходна два дербија, али га после највеће српске фудбалске светковине 9. марта није било на терену, требало би да се сутра врати на терен.

- Знам да је имао проблем са повредом. Салдања прави разлику у квалитету и реализацији шанси. За страног играча такве ствари се подразумевају. Његов долазак је пун погодак, тешко је наћи шпица таквих карактеристика. За мене је он играч који може највише да угрози Звезду. С друге стране, није играо више од месец дана, тешко је да ће одмах бити на нивоу од раније. Опет и да пружи 70 одсто, то је фудбалер са којим увек имаш плус.

Васиљевић уверава да ће црно-бели изаћи на терен максимално наоштрени.

- Не сумњам да ће дати најбоље од себе, сигуран сам да ће и тренер умети да их размрда. Нема потребе да се психолошки спремају, дерби сам од себе доноси адреналин, нема шансе да ће неки играч изаћи са другачијим приступом. Ситуација у клубу и око њега није добра, што свакако утиче на играче, отежава Игору Дуљају посао да извуче максимум из екипе.

Партизан делује да је препуштен самом себи, ипак, спас се можда налази управо у сопственим редовима.

- Није ми јасно шта се дешава са омладинском школом. Био сам спортски директор Осасуне и у једном моменту нисам имао довољно новца да изађем на тржиште и борим се са другим клубовима. Окренуо сам се ка млађим категоријама и изгурали смо пет или шест играча, продали их, добро зарадили и поправили финансијску ситуацију за две године. Партизанов спас лежи у сопственој деци и давању шансе младима. Клуб је ту увек имао шта да изабере. Опет, лако је све то ставити на папир, много теже извести – јасан је Васиљевић.