Осим радости, спортске дрскости на терену и поздрава уз једно велико „браво“, нико од одбојкаша Црвене звезде, али и тренера Ивице Јевтића, асистента Огњена Булића, ни после 2:0 у серији плеј-офа против Партизана није славио. Радовали се јесу момци из Љутице Богдана, сијаће вечерас пехар на средини терена на Бањици, а да ли и у њиховим рукама?!
Нема еуфорије у црвено-белом јату, само мотив, жеља, витешки мод за надметањем. И поново може да се чује:
- Ништа није готово!
Душан Николић, 24 часа пред можда и одлучујући дуел, онај који ће трофејном клубу са Маракане можда „донети“ и 13. шампионску звездицу, управо је тоном, разговором и најавом меча за Спортски журнал потврдио горенаведене тврдње:
- Просто, нема еуфорије. Нико нам ништа неће дати, поклонити победу, трофеј! Нећемо да трчимо пред руду. Када судија покаже да је крај, када се спусти та последња лопта, славићемо ово велико финале. До тада, мирно – каже убојити коректор Звезде.
Одмах је „добацио“ одговор и зашто:
- У прошлој утакмици у Мастеру смо после 2:0 у сетовима главама вероватно били у трећој. И десило се шта се десило. Изгубили смо наредни период. Нисмо отишли у трећи сет већ меч. Е то је била грешка. И као што је тренер Јевтић рекао, ово су само два добијена сета. Утакмица се игра на три! Жеља и мотив су ту, то нам не недостаје, само да смиримо главе, а мислим и показали смо да имамо ту снагу.
У дану када се игра 173. вечити фудбалски дерби на стадиону „Рајко Митић“ и то од 18 часова, сат времена касније заказан је онај одбојкашки, на Бањици, која је у првој утакмици била малтене дупке пуна.
- Било је лепо видети навијаче и на Бањици и у Мастеру. То је баш тренер Јоза (оп. аут Ивица Јевтић) истакао да без обзира навијали за нас, или Партизан, сјајно је играти у таквој атмосфери. Прија играчима, сваком човеку, тренерима, када види да имају подршку. И верујем да ће поштоваоци одбојке доћи, без обзира што ће велики број људи, навијачи сигурно отићи на фудбалски дуел вечитих. Кажем, истински љубитељи одбојке, знам да ће бити на Бањици.
Ко Вас подржава?
-(смех). Када бих почео да набрајам, ко зна где би био крај. Шалим се али, у збиљи није далеко од истине. Мама „поведе причу“ Ивана Николић, придружи се тата Драган, а онда и остала моја породица, родбина, другари, који не пропуштају ниједан мој меч. Групишу се сви на делу трибине где су и породице осталих саиграча, дечица, такође пријатељи. Биће и Николића и осталих навијача у суботу – задовољан је Душан Николић, који колико је желео да прича о највернијој подршци, толико када се поменуо сјај највреднијег пехара и злата, само је рекао:
-Вратићу се на почетак, о томе још не!
ОД БАКА ЦВЕТАНКЕ И РАДМИЛЕ ДО ВОЗАЧА ШОНЕТА...
На све стране, овај млади репрезентативац Србије који је и ове сезоне на списку селектора Игора Колаковића, има пратиоце, онај импулс и животни и професионални. И већ је навео од породице и даље. И извинио се ако је неког заборавио:
- Баке Цветанка и Радмила, не пропуштају мечеве. Обаве све шта треба и да ли дођу на утакмицу или су крај ТВ екрана, увек су уз мене. Да, свима нама је важан и возач Шоне, како њега да не споменем. Шоне који нас вози на гостовања и увек са нама прославља успехе... Ма има заиста много људи, да не набрајам.
БРАТ УРОШ ИГРА ЗА КРУНУ СА КАМНИКОМ
Урош Николић, три године старији, рођени Душанов брат, такође је одабрао магичну игру преко мреже. И тренутно је овај средњи блокер у Словенији, и баш као и брат Душан, игра за титулу првака Словеније у дресу Калцит Камника. Али и прати брата.
- Био је Урош и у Звезди, Нишу, Верони, Француској. Ове сезоне је у Камнику и исто се бори за шампионски пехар. Играју серију против АЦХ волеја, али ако је у прилици, он гледа моје утакмице на Јутјубу. Увезали смо се невероватно – споменуо је Дуле и Уроша, који ће вечерас са екипом покушати да се реваншира АЦХ који води у финалној серији 1:0, јер жели Калцит после освојеног трофеја у Купу и МЕВЗЕ и овај највреднији.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
