Идеалан сценарио за први гол у сениорској каријери, а да је могао да бира сигурно не би изабрао другачије. Погодак у 90+9. минуту који је Радничком донео важне бодове против Радника заувек ће памтити капитен Давид Петровић. Да Нишлије затресу мрежу Сурдуличанима чекало се 474 минута, а кад се узме у обзир претходни меч на Чаиру (0:3), јасно је колико победа значи свима у клубу.
- Прво ми је кроз главу прошла моја породица, девојка, зато што су они веровали у мене и говорили пре утакмице, даћеш га данас, дај све од себе. Хвала Богу да сам погодио буквално у последњем моменту. Стварно је била веома тешка утакмица. Освојили смо много значајна три бода. Сад можемо да мало предахнемо и онда се припремимо за меч са Железничаром. Гол дошао је као награда за нашу игру. Целу утакмицу смо нападали, нисмо искористили шансе и хвала Богу да сам на крају био прецизан. Ово ми је први гол у сениорској каријери, невероватан је осећај - прича у даху утиске после победе над Радником Давид Петровић.
Не крије млади репрезентативац Србије да се нервоза, како је меч одмицао, увлачила у екипу:
- Погледали смо се на полувремену и рекли једни другима да се смиримо, главу горе, даћемо га у другом полувремену.
Објашњава капитен Нишлија зашто се, ипак, домаћини нису „смирили”:
- Лако је то рећи, али онда смо чули навијаче који су поручивали да желе гол, победу. Против Радника ове сезони нисмо добили две утакмице, пет бодова су нам узели Сурдуличани и нормално је да је било нервозе. Играмо плеј-аут, да смо у плеј-офу било би доста другачије. Не знам како да објасним, али је добро да је има, јер да смо били ноншалантни не бисмо победили.
Навијачи дефинитивно гледају другачији Раднички у последње време и готово се сви питају шта је довело Нишлије до низа добрих резултата.
- Карактер је оно што дефинише и краси нашу екипу. Од првог до последњег минута, сваки момак даје 200 одсто себе. Изгарамо на терену, „гинемо” једни за друге. Знамо колики је улог и свима нам је важно да останемо у лиги, јер велики клуб, какав је Раднички, не сме да испадне. Допада ми се стил игре са новим тренером, доминантни смо и надам се да ће до краја остати тако – закључио је Петровић.
КАПИТЕНСКИ!
После онаквог гола могло се чути само једно – капитенски! Чачанин у дресу Нишлија брзо је покупио симпатије публике, а трака му је донела велику радост, част и одговорност.
- Носити траку нешто је посебно, већини, поготово, младих играча то зна да представља терет, али мени не. Имам подршку клуба, стручног штаба, навијача. Увек дајем максимум на терену за екипу, тако и предводим играче. Ја сам међу најмлађима у екипи, али има ту доста старијих, искуснијих играча, који су играли у врхунским клубовима. Они ме доста подржавају, причају ми како треба да водим екипу и то ми доста значи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
