Влаховић: Сањам Златну лопту!

Нападач Јувентуса и репрезентације Србије Душан Влаховић (24) у опширном интервјуу за Лекип рекао је да се не осећа жртвом тактике тренера Максимилијана Алегрија, како процењују италијански медији, и да је увек у служби екипе. Зато је више посвећен успеху Старе даме него што придаје вестима о сеоби у неки од европских клубова. Једна од дестинација која се помињала је и Париз и тренутно један од најбољих клубова на свету, Пари сен Жермен, полуфиналиста Лиге шампиона, што је веома занимљива тема Лекипу.

- Само сам чуо за ту причу и прочитао у новинама, али ништа не знам о томе... Углавном не размишљам о таквим стварима, концентришем се на сезону и своје игре. Срећан сам у Јувентусу, то може бити мој одговор на ту тему, желим да освојим нешто важно са Јувентусом. Онда ћемо видети, разговараћемо касније поново о томе – рекао је Влаховић за француски лист.

Сезона се ускоро завршава, Стара дама се поново неће вратити на трон - Скудето је пет кола пре краја обезбедио Интер – није играла у Европи, па може да освоји само Куп Италије, с обзиром да се пласирала у финале.

- Имали смо прилику да се боримо за титулу, али ако борба траје само до фебруара, то се ни не рачуна, такав је менталитет у овом клубу због његове богате историје. Тек крајем маја је јасно ко је где. Очигледно имамо за чим да жалимо, али биће још прилике – прича Влаховић.

Репрезентативац Србије сматра да је могао више да помогне у борби за титулу.

- Прошле сезоне није било добро и стварно сам патио, нисам се физички добро осећао. Ове сезоне се осећам добро, то је једино што се променило, иначе радим све исто, максимално сам фокусиран, постигао сам 17 голова рачунајући и Куп Италије, али знам да сам могао и више. 

Влаховић сматра да се максимално прилагодио италијанском фудбалу.

- У Италији је тактика кључна, јер су сви тимови компактни, а утакмице су често тврде, затворене, па у таквој ситуацији научите много ствари, а ја сам научио много од Масимилијана Алегрија, једног од најбољих тренера у последњих 20 година. Он пре свега зна како да разговара са играчима. Кад сам стигао у Јуве није било онако како сам замишљао и очекивао, било је много боље! Наравно да сам очекивао све најбоље, али наишао сам и на више од тога! Све је на изненађујуће високом нивоу, од најважнијих ствари, до ситних баналности, чим уђете у спортски центар осетите ту неку посебну енергију, огромну победничку атмосферу, али чак и породични дух.

Душан се дотакао и узора:

- Пре свих то је Кристијано Роналдо кога сам пратио још у Манчестер јунајтеду кад је играо по левом крилу. Свидела су ми се његова кретања и голгетерски „инстинкт убице”, мислим да је један од најбољих фудбалера у историји. Много ми се допадао и Златан Ибрахимовић, као и Фернандо Торес из оног периода у Ливерпула. Ту је и Карим Бензема, играч ког обожавам. И Ембапе је веома јак, има само 25 година, а скоро све је освојио, постигао је већ 40 голова ове сезоне! Жиру је такође фудбалски великан. Сви гледају статистику, а више се не говори толико о важности самог фудбалера. Рецимо, на Светском првенству 2018. Француска је победила, статистика показује да Жиру није постигао ниједан гол, али са свим „прљавим пословима” које је обављао, па његовим додавањима, начином на који се враћао у одбрану, био је један од кључних за освајања титуле – сматра Влаховић.

На молбу да упореди себе са најбољим фудбалерима данашњице овако је одговорио:

- Ја нисам Нејмар, Азар или Меси, момци за које кад их видите кажете: Вау, какав играч! Без обзира на то, нападач је увек важан у сваком тиму, кад он игра добро, и тим игра добро, Фудбал се толико променио да људи често каже да је постао више ствар физике, али техника и даље мора да буде главна. Имате све мање времена и простора да радите ствари које су некада радиле чувене „десетке” из прошлости, што је заиста штета... И даље има врхунских играча, али их мање видимо јер се игра много брже.

На крају је Влаховић истакао шта жели да оствари у каријери:

- Неко игра само за новац, мене то не интересује. Желим да будем играч кога ће људи да памте. Сањам да освојим Златну лопту, јер играш за славу и трофеје, али прво мора много тога да се поклопи – закључује Душан.