Издавачка кућа „Арт Рабиц“ из Сарајева јуче је објавила књигу „Сарајевска лектира асова“ Милорада Бјелогрлића, новинара Спортског журнала из Београда. Град на Миљацки је дао низ сјајних спортиста, али још нико није успео да на једном месту обједини и кроз 20 прича опише животне судбине и каријере сарајевских спортских легенди.
Ивица Осим, Асим Ферхатовић, Јосип Каталински, Сафет Сушић, Јосип Букал, Вахидин Мусемић, Богдан Тањевић, Мирза Делибашић.... су афирмацију, углед и славу стекли у Сарајеву. Сваком од њих је посвећена једна од прича. Главни град Босне и Херцеговине је имао шампионе у фудбалу, кошарци, рукомету, одбојци, а КК Босна је била први клуб са простора СФРЈ који је постао шампион Европе. Сви ти успеси су забележени у овој књизи пуној детаља који су до сада били непознати широј јавности.
У књизи су и две приче о певачком легендама, Даворину Поповићу и Кемалу Монтену, који су у младости били врло талентовани спортисти. Некадашњи певач Индекса је био надарен кошаркаш и са Младом Босном је био јуниорски првак Југославије, а чувени кантаутор се родио и одрастао на стадиону Кошево, пет метара од свлачионица ФК Сарајева и као пионир и омладинац тог клуба много је обећавао.
Прва прича је посвећена чувеном Ивици Осиму и она почиње речима:
„Најлепши поклони овог света нису они који могу да се купе у продавницама, него успомене остварене са људима које поштујемо и волимо“.
Управо је књига „Сарајевска лектира асова“ збирка успомена. Чиста лепота носталгије. У њој је аутор сместио многе успомене које је доживео у непуних 40 година бављења спортским новинарством. Читајући је човек заборави на суморну стварност и враћа се у времена када је сарајевски спорт имао значајно месту у некадашњој заједничкој нам домовини.
МУХАРЕМ БАЗДУЉ О КЊИЗИ
Београдски новинар, књижевник, некадашњи колумниста „Политике“ Мухарем Баздуљ у рецензији за књигу између осталог пише:
„Милорад Бјелогрлић је радио у Општинском суду у Сарајеву као судија-приправник и дао је отказ да би постао – спортски новинар хонорарац. То је, брате, луђе од сваког мејташког Мује који оде у – морнаре.
Дошао је из Сарајева у Београд двадесет година пре мене, а у њему је остало двадесет пута више Сарајева, него у мени. И мада је легенда о сарајевском спорту општепозната, нико у мом читалачком искуству није о њој лепше писао од Милорада Бјелогрлића.
Живот је море, отпевао је један из Новог Сада. Мићо Бјелогрлић пише о животу. Неће школу, неће паре, а вала и јест море за морнаре“.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
