Упркос чињеници да Раднички 1923 овог пролећа игра у сјајној форми, фудбалери Војводине у Крагујевац су отпутовали са једином жељом да се пласирају у девето финале купа. После оног што су приказали у сјајном амбијенту и пред 12.000 гледалаца на тамошњем „Чика Дачи”, али и што приказују у последња два месеца, Новосађани су циљ у потпуности остварили. Пружили су зрелу и врло добру игру током практично свих 90 и нешто минута. Истина, финале им је обезбедио гол штопера Сеида Кораћа у првом минуту надокнаде, али то ни за длаку не умањује утисак који је у Шумадији оставила чета тренера Божидара Бандовића.
- Помислио сам да би било добро да одем у напад, јер сам, ни сам не знам због чега, осетио да бих могао да затресем мрежу противника. Волим начин игре Вукана Савићевића, сјајно контролише лопту, што је доказао одличним центаршутем у петерац. Био сам на правом месту и у правом тренутку и донео сам велику срећу себи, тиму и навијачима.
Божидар Бандовић је овако видео две претходне куп утакмице, у којима је његов тим елиминисао Чукарички, а потом и Раднички 1923 и то у гостима.
- И претходни куп дуел с Чукаричким, баш као и овај у Крагујевцу одиграли смо веома добро. Одлично смо анализирали ривале, спремили се и били бољи, односно заслужено се нашли у финалу. Били су то тешки сусрети, оба пута у гостима, овог пута пред пуним трибинама на „Чика Дачи”. Наша екипа треба да буде спремна да, у Европи, игра и пред 20-30.000 људи и задовољан сам што су момци показали карактер. Играмо много лепо, пресрећан сам због начина и стила који примењујемо. Уз то, убеђен сам да сваки наш навијач може да буде задовољан оним што приказујемо, а за то смо, наравно, најзаслужнији ми играчи.
Војводина је надиграла домаћина у Крагујевцу, као ретко ко овог пролећа. Одбрана је деловала стамено, играчи у маневру обезбедили су Старој дами превласт на средини терена, а нападачи су били опасни по Лековићев гол.
- Доминирали смо практично у свим утакмицама, осим против ТСЦ-а. Додуше, у дуелу са Радничким 1923 смо урадили још неке конкретније ствари које су допринеле таквом утиску, што није било безначајно у дуелу с ривалом иза којег стоји континуитет победа овог пролећа.
Већ се на друштвеним мрежама, међу присталицама Војводине, али и Црвене звезде, повела дискусија, па и препуцавање, на тему да ли Новосађани могу, после много година, напокон да савладају великог ривала из престоног града Србије.
- У недељу, а онда и у финалу купа у Лозници 23. маја, играћемо против великог клуба и шампиона. Звезда, коју води мој пријатељ Владан Милојевић, игра веома добро, организована је и побеђује и сигурно је да ће нам бити тешко. Међутим, ништа није немогуће и нико нема право да нам каже шта је оно што ми можемо, или не можемо. Спремићемо се, даћемо све од себе и покушаћемо, сасвим сигурно, да победимо, уз дужно поштовање сјајном ривалу. Уз то, у недељу смо домаћини и настојаћемо да играмо као и до сада, без промене стила. Наравно, неки делови плана и тактике зависе и од противника, који је, у случају Звезде, много добра екипа – додао је Бандовић.
ИГРАЧИ ВЕРУЈУ У ОНО ШТО РАДИМО
Новосађани већ одређено време играју на начин близак европским стандардима, односно сви фудбалери, без обзира на позиције које покривају, учествују и у нападу и у одбрани. Уз то, црвено-бели су велику снагу добили у осовини Петровић-Савићевић, који све боље контролише средину терена.
- Оно што смо замишљали још у јануару кад смо склапали тим за пролеће, захваљујући и раду, али и квалитету играча, сада долази до пуног изражаја. Играчи верују у оно што тренирамо, а јако је важно и то што су се момци, уз неспорни квалитет, показали и као квалитетни људи. Задовољан сам пресингом који форсирамо, јер нам обезбеђује прилику да доминирамо и стварамо прилике, али можемо још боље. Радимо на томе да играмо нападачки и будемо тим који држи ритам током читаве утакмице. Покушаћемо исто да применимо и у сусрету с Црвеном звездом, у недељу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
