Откуд Србији 20 одличја?

Финалима мушкараца у недељу пала је завеса на 45. Европско првенство за мушкарце у Београду, а под сводовима дворане „Александар Николић” бориле су се и даме за трон Старог континента, 14. пут.

Није неочекиван успех Русије на овом такмичењу. Зборнаја команда освојила је 20 медаља у конкуренцијама оба пола. Оно што је ретко ко прогнозирао је да ће се Србија тик иза ње наћи у билансу - са истим бројем освојених одличја.

Руси су били најбољи у чак осам од 13 категорија за мушкарце, уз по сребро и бронзу. Србија је ту имала злато Јована Николића (71 кг), сребра Растка Симића (80 кг) и Душана Велетића (+92 кг), као и шест бронзи.

Кад је реч о дамама, Зборнаја и домаћа селекција имале су исти број најсјајнијих одличја - по три. Из редова српске репрезентације, на кров су се попеле чудесна Сара Ћирковић (54 кг), као и Рускиње Наталија Шадрина (60 кг) и Кристина Кулухова (63 кг).

Ипак, најмногољуднија земља света је и овде у врху пласмана због седам сребрних медаља, коју је за Србију освојила Кристина Нађ Варга (48 кг). Важно је да се нагласи да је трећи степеник на победничком постољу попунило седам Српкиња.

На трећем месту је Турска. У трансконтиненталну земљу отишло је пет медаља. Мушкарци имају једног, даме две шампионке, а у конкуренцијама оба пола освојили су по бронзано одличје.

Немали је број људи који је потписника овог текста питао како је могућ оволики број медаља, чему је узроковало мноштво фактора. Неспорно је то највећим делом плод рада стручних штабова предвођених селекторима Миланом Пиперским (мушкарци) и Мирком Ждралом (жене).

Уз њих двојицу били су, између осталих, домаћи тренери Зоран Бачулов, Саша Грдељевић, Стојан Кнежевић, Стефан Хуберт, Кубанци Педро Гранадо и Хорхе Фромета, као и Рус Алан Биченов.

- Задовољни смо постигнутим. Веровали смо у квалитет и резултат, али смо стрпљиво чекали. Искусни смо борци, не само у рингу, па нисмо хтели да трчимо пред руду. Овакав резултат нисмо имали тридесетак година, па нисмо хтели да говоримо о постављеним циљевима и да лицитирамо број медаља. Морали смо да дочекамо да се све коцкице погоде како треба - нагласио је селектор мушкараца Милан Пиперски.

Првенствено због домаћинства, Србија је имала скоро комплетан састав. Сениорке су учествовале у свих 12 категорија, док је недостајао само мушкарац у оној до 57 кг.

Неке земље су бојкотовале учешће због сукоба са Међународном боксерском асоцијацијом (ИБА), на чијем је челу Рус Умар Кремљов. Нису се појавили првотимци Украјине, Енглеске, Немачке и још понеких земаља, али је било и изузетака. Холанђанка Меган де Клер, чији је матични савез суспендован, појавила се као „неутрална” такмичарка.

За разлику од осталих спортова, овај мањак изнивелисан је доласком Руса (у комплетном саставу) и Белоруса, којих углавном нема на осталим борилиштима. Наравно, постоје изузеци у којим се репрезентативци ових земаља надмећу без државних обележја.

Сем ових велесила, значају овог такмичења учешћем су допринели Ирска Италија, Турска, Француска и Шпанија. Ове, као и многе озбиљније боксерске нације, послале су првотимце и освајаче медаља са највећих такмичења у Београд, па није мањкало снаге конкуренцији.

За овај шампионат пријавило се 337 учесника из 34 земље. Важна је напомена да је ово било прво аматерско ЕП икада са новчаном наградом - и то од милион долара! Победници су добијали 15.000 долара, финалисти 10.000, бронзани по 5.000, док је рачун четвртфиналиста постао „тежи” за 1.250 америчких апоена.