Из земље кафе, самбе и фудбала, зимус је у Србију стигао Винисијус Силвеира де Мело и одмах скренуо пажњу на велики таленат. Нападач рођен на југу Бразила, у држави Рио Гранде до Сул, показао је да у Чукаричком нису погрешили када су га ангажовали у борби за нови пласман у Европу. После адаптације на ново поднебље и начин игре, почео је да се истиче добрим играма и головима, а брзо је постао омиљен међу саиграчима и клупском особљу, уз подршку како би био још бољи.
Винисијус се добро сећа првих фудбалских корака у родном граду, Сапукаја до Сула, близу граница са Уругвајем и Аргентином:
- Почео сам да играм у крају, као и сва друга деца. Кад сам био осмогодишњак, локални професор одвео ме је до оближњег клуба Дегафут и тамо сам остао годину дана. Уследио је прелазак у већи град Порто Алегре, у редове Интернационала, својевремено светског клупског првака. Напредовао сам константно, са напуњених 17 година стигао до првог тима и дебитовао у Купу Либертадорес, са чиме се највише поносим. Сви у околини навијају за Интернационал и престиж је играти у клубу са бројном подршком.
Уследила је позајмица у МЛС. Обрео се у Северној Каролини, на истоку земље где је „сокер” у великој експанзији и постаје конкурентан кошарци, америчком фудбалу, хокеју и другим спортовима:
- Није било лако, први пут сам отишао од куће, без породице адаптација је била дуга. Играо сам у Шарлоту, фудбал је тамо на нижем нивоу квалитета него у Бразилу, али постављен тако да буде врхунски спектакл, а одлазак на утакмице је комплетан догађај и уживање за гледаоце. Стадиони су им пуни и лепо је бити део таквог амбијента - прича Мело.
У јануару ове године дошао је у редове Брђана:
- Имао сам могућност да останем у Бразилу, али сам проценио да је долазак у Европу шанса да покажем квалитет. После разговора са људима из Чукаричког, дошао сам до закључка да је прича добра и сада сам задовољан, нисам погрешио у одлуци да у Београду наставим каријеру. У САД сам био саиграч бившег првотимца Чукаричког Николе Петковића и информисао се о Србији. Београд је занимљив и има доста сличности са Порто Алегреом, као комбинација старог и новог стила градње. Храна у Србији такође подсећа на бразилску, мада нисам још све пробао, за почетак највише уживам у италијанским специјалитетима. Одушевљен сам пријемом, а немам проблема око климе. Долазим из подручја где нису велике врућине, ни ветар ми не смета, зна да дува јако и у Бразилу.
Талентовани голгетер није једини спортиста из Бразила у граду где се спајају Сава и Дунав. Зна да је у Србији кошарка много успешнији колективни спорт од фудбала и да су у Партизану и Црвеној звезди његови земљаци, центар Бруно Кабокло и плејмејкер Јаго дос Сантос:
- Нисмо се још упознали, клупске и породичне обавезе нису ми дозвољавале да одем на њихове утакмице у Евролиги. Драго ми је што су међу најбољима у квалитетним тимовима, другачије и не може кад смо ми Бразилци у питању. Волим кошарку, динамичан је спорт са често узбудљивим завршницама. Док сам играо у Шарлоту, становао сам близу хале НБА лигаша Хорнетса и ишао на сусрете кад год сам био у прилици.
У Чукаричком је добио шансу да се искаже и брзо постао важан део слагалице тренера Горана Станића и сарадника:
- Осећам подршку на сваком кораку и жеља ми је да то вратим добрим играма и головима. Клуб је одлично организован, свако зна свој део обавеза. На нама играчима је задатак да будемо максимални на терену, стручни штаб добро ради и сигуран сам да ћемо у финишу сезоне остварити циљеве. Желим да изборимо пласман на европску сцену, у међународним такмичењима се скреће пажња на себе и постаје бољи.
Талентовани Бразилац зна да је суперлигаш са Бановог брда последњих година одлична одскочна даска за јаче лиге и уносније трансфере:
- Хтео бих да се опробам у једној од „лига петице”, као многи други Бразилци. Фудбал у Европи је на високом нивоу и има много јаких клубова, надам се да ћу да заслужим интересовање. Жеља ми је и да поново једног дана заиграм за Интернационал из Порто Алегреа. Дебитовао сам, али у сезони кад није било гледалаца на утакмицама због корона вируса, волео бих да играм пред пуним трибинама - закључио је причу Винисијус Силвеира де Мело, дијамант из Бразила на брушењу у Београду.
СВЕ ЛАКШЕ СА ПОРОДИЦОМ
Бразилци највише уживају на дугачким песковитим плажама, Београд није на мору, али Винисијус је лако нашао места на којима проводи слободно време са најмилијима.
- Заједно са мном су супруга и ћеркица, што ми значајно олакшава животне обавезе. Лепо нам је у Београду, људи су пријатни и насмејани. Често смо на Калемегдану, обишли смо Зоолошки врт, волимо да се прошетамо поред Саве - открива Мело, љубитељ бразилске музике, недовољно познате у Европи.
РОНАЛДО ИЗНАД СВИХ
Винисијус није имао дилему ко је најбољи бразилски играч икада:
- Роналдо Луис Назарио Лима је највећи, у мом крају много је цењен и Адријано. Од садашњих репрезентативаца Бразила, најбољи је Винисијус Жуниор. Мој имењак много значи за игру Реал Мадрида, има велике заслуге за нову титулу првака Шпаније и због њега бих волео да „краљеви” освоје Лигу шампиона. Од других спортова, ценим ММА борца, Алекса Потана.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.