Ал се некад добро играло

Ненад Масловар (57) и Дејан Огњановић (46) добро су позната имена у фудбалу на југословенским просторима. И један и други у дресу Бокеља из Котора доживели су афирмацију, а после прелазак у највеће клубове, Масловар у Црвену звезду, а Огњановић у Партизан. После дуге каријере и играње за више клубова и у више држава данас су на позицијама спортских директора Грбља, односно Бокеља. Уз то, Масловар је председник Удружења клубова југ и по функцији члан Извршног одбора ФСЦГ, али не учествује у раду тог органа, док је Огњановић члан Извршног одбора ФСЦГ, а од недавно и потпредседник црногорског савеза уз председника Дејана Савићевића.

У биографији Масловара и Огњановића доста занимљивих детаља, али и подсећање на ток играчке каријере. Ненад Масловар је почео у Могрену, али је у Бокељу у периоду 1986/88 доживео вртоглави успон који га је лансирао на прволигашку сцену - Спартак, Вележ, па Црвена звезда (1992-94), одакле је наставио пут за далеки Јапан, Џеф јунајтед (1994-98) и Ависпа Фукуока (1999), где је завршио играчку каријеру.

Дејан Огњановић је још као омладинац дебитовао за Бокељ, а неспорни таленат потврдио је у тиму Будућности, одакле је прешао у Партизан, а затим је носио дрес Есторила, Обилића, Виђев Лођа, Сартида, Сутјеске да би у 39. години вратио у Бокељ. После 22 године играчке каријере окачио је копачке о клин.

Грбаљ остаје друголигаш, док је Бокељ у врло доброј позицији да избори пласман у Прву лигу.

- Нисмо задовољни оним што је Грбаљ остварио у овом првенству. Ми смо, иако са мањим буџетом од главних ривала, планирали пласман у врху или бар у бараж за улазак у Прву лигу, али после резултата у последње време јасно је да ништа од очекивања, иако смо мислили да имамо јачи састав него пре годину дана. У старту нисмо имали довољно средстава за такав план и то се на крају показало - објашњава Ненад Масловар и подсећа како је Грбаљ завршио у Другој лиги. - У периоду короне вољом једног човека елиминисани смо пет кола пре краја Прве лиге да би касније такмичење било настављено, али циљ да се Грбаљ избаци је постигнут. Што се тиче амбиција и планова све зависи од буџета. Боримо се да решимо неке административне проблеме и дођемо у позицију да можемо да располажемо средствима која би нам омогућила благовремено планирање и формирање екипе на почетку припрема. На жалост, често смо тада у позицији да не знамо како даље...

- Ова такмичарска година била је успешна у сваком погледу. Захваљујемо општини Котор и другим општинским фирмама које су омогућиле да Бокељ игра боље него икад у последњих пет - шест година. И поред неких осцилација очекујем да Бокељ буде прволигаш, јер игра лепо и допадљиво и има квалитетан састав. Реално је да Котор има стабилног члана елите - каже Дејан Огњановић. - Имамо амбиције да стадион у Котору буде у складу са потребама за утакмице УЕФА и да буде домаћин већих такмичења, него што је домаћа лига. Пројекти су у раду, али се чека на мишљење комисије УНЕСКО, јер је град Котор под заштитом УНЕСКО. У последње четири године уочљиво је унапређења инфраструктура у Бокељу и то би уз будући стадион требало да привуче више младих у наше селекције да вежбају и да дочекамо дан када ће у саставу првог тима бити бар половина фудбалера из Котора. Осим тога по важећим прописима прволигашки клуб у Црној Гори мора да има четири селекције у млађим категоријама (петлићи, пионири, кадети и омладинци), а ми и сада улажемо значајна средства за опрему, тренинге, утакмице и путовања наших младих полазника.

У ситуацији када нема великих спонзора клубови морају да се ослањају на младе играче.

- Грбаљ је увек водио рачуна о младим селекцијама, до пре неколико година је имао једини терен са вештачком травом и било је више младих, али су у међувремену Котор, Тиват и Будва добили такве терене, па је мање деце код нас, али и даље су наши млади, врло талентовани играчи занимљиви многима. И сада имамо пет-шест пионира и кадета у државним селекцијама и верујем, биће занимљиви на тржишту... Ту је млади Вукоје, па Гленџа, а млади голман првог тима Божиновић је занимљив Хибернијану из Шкотске и могућ је трансфер наредних месеци. Пре њега Царевић је био члан Барселоне, сада Војводине, па Поповић. Увек ће бити занимљивих играча из Грбља за велику сцену – уверен је Масловар.

- Тежак је процес подизати младе у Котору, јер када напуне 15-16 година имају друге жеље и циљеве. Воле да лето проводе на плажама, а не да се подвргну озбиљним тренинзима. За разлику од њихових вршњака са севера Црне Горе, многи млади дуж приморја имају солидан стандард и престају са тренинзима - подсећа Дејан Огњановић.

За време док је носио дрес Црвене Звезде Ненад Масловар се посебно сећа вечитих дербија с Партизаном који су и данас у средишту интересовања љубитеља фудбала, не само у Србији...

- У току од две такмичарске године док сам био у Звезди одиграо сам сигурно десетак мечева с Партизаном, јер је било дуела мимо првенства и купа. То су специфични сусрети и није приступ тим утакмицама као на другим мечевима. Било је пораза и победа, ја сам имао више победа, али у том периоду Звезда је узела само један куп, јер је Партизан због разних утицаја тада био моћнији у неким стварима. У поређењу са данашњим дербијима мислим да је раније било бољих и квалитетнијих фудбалера, иако данас имају боље терене и друге услове. Моја генерација, стицајем околности, није имала могућности да се покаже у такмичењима под надлежности УЕФА, а касније у Јапану играо сам у пријатељским дуелима са Ботафогом и када је Црвена звезда гостовала у Јапану.

И Дејан Огњановић се радо присећа дуела у вечитим дербијима.

- Одиграо сам неколико дербија у дресу Партизана и имао сам срећу у том периоду да играм са добром играчима и добрим људима. Тешко је упоредити са данашњим временом. Играчи су тада давали много више за Партизан, а мање смо примали него ови данас. Чујем се са Дуљајем, последњих сезона не могу да се носе са Звездом. Он је извукао све што је могао из овог састава, али ако остане у Партизану мора да доведе значајна појачања. Моје сећање на дербије је употпуњено што сам за време док сам био у црно - белом дресу два пута био првак СР Југославије, а касније у дресу Сутјеске два пута сам био првак Црне Горе. Уверен сам да смо ми, моја генерација, играли квалитетније и навијачи су то памтили - подсећа Дејан Огњановић. - Период Лиге шампиона је свима нама остао у дугом сећању, поготово што је то први пут да један наш клуб игра на том нивоу, а свакако памтим две утакмице. Са Њукаслом када смо после пораза у Београду (0:1) победили у гостима (1:0) и онда једанаестерцима наставили даље учешће у Лиги шампиона. Посебно памтим две утакмице са Реалом, у Београду 0:0, а у Мадриду 0:1, поражени смо голом из офсајда, али је то била једна сјајна група играча, другова и пријатеља. Надметао сам се са најбољима у Европи тога времена и радо се сећам тих дана и када се сретнем са саиграчима из тог периода или се чујемо телефоном обавезно се евоцирају успомене на дане када је Партизан био важан чинилац у европском такмичењу.

Масловар прати и акције око државне селекције Црне Горе и сматра да Роберта Просинечког чека врло тежак посао.

- Мислим да је Црна Гора своје прилике пропустила раније, када су у снази били Вучинић, Јоветић, Савић и други врсни играчи. Све државе у окружењу, па и Албанија, стигле су до великих такмичења, а Црна Гора нигде. Клупски фудбал у Црној Гори је врло слаб, слабији него 2007, а када нема квалитетне лиге тешко ће се наћи неки добар играч. Не дозвољава се ангажман више странаца, Будућност и Сутјеска су у првом плану, остали клубови су у подређеном положају и све се врти око 50-60 фудбалера који мењају средине често, али је квалитет скроман, а интересовање гледалаца све слабије. Исто тако, обавеза да по два млада играча морају бити у саставу не доноси резултате, чак мислим, да како знају да морају бити у протоколу код тих младића нема оног ентузијазма и жара, како је некад било када су се млади играчи борили да стигну до првог тима.

Када је реч о ангажовању великих играча за селектора, Просинечки у Црној Гори или до скоро Саво Милошевић у БиХ Масловар напомиње:

- Не мора да значи да велики играчи буду и успешни тренери, мада су и Просинечки и Милошевић били тренери у Звезди, односно Партизану, али знамо и за примере да су успешни тренери постали без велике играчке биографије.

Потпреседник ФСЦГ Дејан Огњановић који је и спортски директор Бокеља, али је стално запослен у општини Котор као саветник за спорт истиче изузетну спортску величину Роберта Просинечког који се доказао као тренер у познатим клубовима, био је и селектор у неким државама.

- Када је ангажован Просинечки рекао сам у шали председнику ФСЦГ Дејану Савићевићу да је жеља свих нас да дует Савићевић - Просинечки буду успешан као што су некада били у Црвеној Звезди уз жељу да Црна Гора као и друге државе у региону коначно избори право учешћа на неком значајном међународном такмичењу. Надам се да Просинечки има знање и ауторитет и енергију да Црна Гора може да стигне до једног великог такмичења. Сигуран сам да сви ми који смо у фудбалу то желимо, али опет морамо бити свесни да Црна Гора има ограничени капацитет у клубовима и броју играча, али верујем да можемо стићи до циља, јер у прошлости мало недостајало да стигнемо до тога. Била би ми част као потпреседнику ФСЦГ, али и ко играчу, да се наша репрезентација пласира на неко важно такмичење. Мислим да је добро да некадашњи велики фудбалери остану у нашем спорту и на важним дужностима, па тако и Сава Милошевић са којим се нисам срео у Партизану, али смо играли заједно у државном тиму буду у фудбалу. Ето, Саво је био тренер Партизана, за мало није прогурао Босну и Херцеговину на првенство Европе. Знам добро Сава и надам се да ће у наредној обавези у фудбалу стићи до вредног резултата и желим му пуно успеха.

За државни тим СР Југославије Ненад Масловар је одиграо три утакмице на турниру у Јужној Кореји и сећајући се тих дана каже:

- Да ли бих имао више утакмица у државном тиму да сам наставио каријеру у Европи, а не у далеком Јапану не знам, али нисам се покајао што сам отишао у Јапан и тамо завршио каријеру. Иначе, тада је конкуренција била врло јака, Мијатовић, Савићевић, Југовић и други асови. У сваком случају сећање на те три утакмице одигране у државној репрезентацији памтим са пуно задовољства.

У дугој каријери, завршио је са играњем у 39. години живота, Дејан Огњановић је наступао седам пута за државни тим СРЈугославије.

- Селекторска комисија Дејан Савићевић, Вујадин Бошков, Иван Ћурковић ме позвала, па сам играо  на турниру у Јапану приликом опроштаја од фудбала Драган Стојковића Пиксија. После тог турнира, где сам био као члан Будућности, запазили су ме у Партизану, а касније сам још играо за државни тим. То је била велика част и ти дани се не заборављају, бити у друштву Михајловића, Јокановића, Југовића, Мирковића, Краља и других величина фудбала. Касније за Црну Гору одиграо сам седам утакмица под вођством селектора Филиповића, па онда и Крањчара... - сећа се Огњановић детаља из врло богате каријере.

Стандардна тема је о могућности Србије на предстојећем Европском првенству.

- Драган Стојковић има на располагању доказане играче, ипак, дуго су на окупу, неки и при крају каријере, а не назиру се прави наследници. Увек су велика очекивања, као пред СП у Катару. И код нас у Црној Гори редовно се прати учешће Србије, али нису пружили што се очекивало. Али, никад се не зна, ето изненадили су и Португалију пред СП, можда и у Немачкој буде слично, али генерално на екс југословенским просторима Хрватска је највише постигла и има велике играче по јаким клубовима, а и лига је све боља - рекао је Ненад Масловар, који верује да без унапређења и тоталног професионализма, приватизације и укључења здравог капитала нема напретка у фудбалу како у Црној Гори, тако и уопште.

- Пикси је велики господин, имао сам част да играм на његовом опроштају у Јапану и да га упознам. Желим му пуно среће и репрезентацији Србије да остваре добар резултат и да се не понови СП у Катару, јер има проверене играче, уигран састав и све што је потребно пред велико такмичење. Имају играчки и стручни квалитет и надам се да ће бити бољи него на СП у Катару, а ми у Црној Гори с пажњом пратимо игре селекције Србије на великим такмичењима - закључио је Дејан Огњановић.