Утакмица КЛС, Чачак 94 – Динамик, заувек ће остати у сећању Младену Пантићу. Популарни Панта управо је на тој утакмици окончао играчку каријеру дугу безмало три деценије. Рођен, последњег дана јула 1982. године, у 42. години, решио је да оде у играчку пензију. Каријера, током које је играо за око 30 клубова, заслужује скромни интервју.
Да ли је Ваш први спорт била кошарка?
- Да, пре тога нисам ништа тренирао, али сам касно почео, тек са 14 година. Можда и није било касно јер смо време проводили напољу, за разлику од данашњих клинаца.
Реално, нисте могли да сањате да ће играчка каријера оволико трајати?
- То нисам, ево једне занимљивости. После ФМП – а отишао сам у Албу. У Берлину сам био цимер са репрезентативцем Патриком Фемерлингом, тада имао 33 године. Сећам се да је из кревета устајао по десет минута, од болова. Тада сам имао 25 и помислио сам да се шали. Питао сам га, Патрик, колико имаш година? Казао је и ја као рачунам, за себе. Дакле, још седам, осам година, и ту је крај мојој играчкој каријери. На срећу, преварио сам се, да куцнем у дрво, продужио сам кошаркашки стаж. И данас кад устајем из кревета, ништа ме не боли.
Шта је тајна за 24 играчке сезоне?
- Водио сам рачуна о свом телу. Шта ћу да поједем, шта ћу да радим током пауза, између сезона...Био сам благословен јер никада нисам имао проблем са килажом, никада се током лета нисам поправио, ову килажу имао сам са 18, 19 година. Након тренинга сам се добро истезао, а генетика је била кључна.
Ваш клуб са најзвучнијим именом?
- Реално Алба, али док сам стасавао добре резултате бележио је ФМП. Са Пантерима сам провео 10 година, моја генерација је освајала титуле, два пута Куп Радивоја Кораћа, два пута регионалну лигу. И са репрезентацијом сам освојио Универзијаду.
А Ваши најпознатији саиграчи односно тренери?
- Кинтел Вудс који је два пута био МВП Евролиге. Имао сам част да са њим играм у Украјини. Не смем да заборавим Бојана Поповића, Милоша Теодосића, Душка Савановића, Александра Рашића, Бранка Јоровића, Бранка Цветковића, Микана Грушановића и вечитог Декија Милојевића. Од тренера Прифтис који је водио Уникс, ПАО, па покојни Аца Петровић, Бошко Ђокић и Миодраг Балетић. Уз Драгана Вашчанина и Балетића сам највише напредовао.
Често сте мењали клубове?
- Махом због финансија. Баш се дешавало да ми клубови не измирују обавезе, а требало је живети...
Још док су активни спортисти размишљају чиме ће се бавити након каријере?
- Због тога сам и играо оволико, нисам могао да смислим шта даље.
Познајући Вас, ваш одмор неће трајати дуго?
- И сам тако мислим. Нећу моћи без тренинга, теретане, трчања...Не могу da budem миран, ушло је то у крв. Буде лепо, два, три дана, па ме ухвати жеља да вежбам. И док сам тренирао, водио сам децу у вртић, породица је на првом месту.
Како Вам се чине тимови из КЛС?
- Најјачи утисак је оставила Војводина. Пуно поена из транзиције, 12 добрих играча мењају константно и ривали физички не могу да им одговоре. Разлика између центара и бекова је пет, шест центиметара, високи, а мобилни. Спартак има сјајан ростер, а често помислим да некада није добро имати толико одличних играча. Ипак, тренер Јовановић је све уклопио. Због њега Чачанина, навијам за Спартак.
Уживајте у играчкој пензији, верујем да нећете моћи да дуже мирујете?
- Ваш колега Душко Радишић отворио је могућност опкладе да ћу играти и наредне сезоне. Међутим, хвала КК Чачак 94 јер је дрес са бројем 18 повукао из употребе - закључује разговор Младен Пантић.
МОЖДА ТРЕНЕР
Стицајем околности, сте и водили Чачак 94. Да ли је то знак?
- Уф, да не причам много, видећемо да ли ће тренерски позив бити мој посао. Надам се да ћу остати у кошарци. Искрено, једино како би требало да радим, знам да радим у кошарци.
О ЧАЧКУ 94?
Пантић прича:
- Сјајан клуб, из града кошарке, где живим. Стекао сам пуно пријатеља и упознао много добрих људи. Драго ми је што сам са саиграчима, тренерима, руководством био део клуба у најуспешнијим годинама КК Чачак 94. Тешко да је ко помислио да ће Чачак 94 доћи на овај ниво.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
