Партизан игра „спуштеног гарда”

Не може напад Парног ваљка да постигне толико голова, колико одбрана може да прими. Црно-бели су пре месец дана били у трци за трон, док данас стрепе за друго место које води у квалификације за Лигу шампиона.

Партизан три кола пре краја првенства има два бода више од ТСЦ-а искључиво због добрих резултата у јесењем делу сезоне, међутим, уколико адути Алберта Нађа буди играли као на претходних шест мечева немају чему да се надају.

Црна серија Парног ваљка почела је од старта плеј-офа, клуб из Хумске је изгубио два пута на нашем највећем стадиону од Црвене звезде, прво у првенству (2:3) кад је борба за титулу била решена, а затим је од вечитог ривала елиминисан у полуфиналу Купа Србије (0:2) и тада је било јасно да ће Партизан пету сезону заредом да остане без трофеја.

Међутим, црно-бели нису губили само од тренутно најбољег тима у Супер лиги, у плеј-офу су поражени  од ТСЦ-а (1:2) и Војводине (2:3), док су против Напретка играли нерешено (3:3). Напад Партизана играо је на високом нивоу током читаве сезоне, међутим, одбрана је „Ахилова пета” црно-белих.

Парни ваљак је на претходних шест мечева примио чак 16 голова, што је скоро три у просеку. Партизан је у овом шампионату капитулирао 46 пута, само шест мање од Радника који је одавно испао у нижи ранг. Клуб из Хумске је спашавао квалитетан напад, црно-бели су на 34 првенствена меча постигли 74 голова и само је Црвена звезда ефикаснија.

Међутим, све што тренутно другопласирана екипа Супер лиге добро уради у нападу, проспе у фази одбране. Парни ваљак је у првенству примио 46 голова, што је други најлошија резултат у историји клуба из Хумске. Партизан је у сезони 1974/75. капитулирао 49 пута и ако на преостале три првенствене утакмице Александар Јовановић буде четири пута буде извадио лопту из мреже, биће то  најлошија сезона црно-белих по броју примљених голова у историји.

Од почетка сезоне било је јасно да је одбрана црно-белих рањива. Партизан је ангажовао најбољег голмана још од Владимира Стојковића, међутим, Јовановић би могао да буде упамћен као чувар мреже са највише примљених голова у сезони. Такође, црно-бели су читаве сезоне гурали бонуса на најосетљивију позицију – штопера. Михајло Илић у јесењем делу сезоне, а затим и Бојан Ковачевић у пролећном. Млади репрезентативац Србије који је зимус дошао из Чукаричког, очигледно, није успео да се прилагоди и изнесе терет дреса Партизана, иако је имао неколико добрих издања почетком другог дела сезоне.

Светозар Марковић, после голмана, био је најсветлија тачка одбране црно-белих, али далеко од тога да је играо на високом нивоу. Александар Филиповић на место штопера више је допринео у нападу него у одбрани, с обзиром на то да је постигао два гола овог пролећа, међутим, десни бек не може да игра штопера. Слична је ситуација са бековима Парног ваљка – Аранђелом Стојковићем и Николом Антићем, јер ривали црно-белих су до мноштва погодака дошли преко бокова.

Такође, дефанзивни везисти се нису истакли на претходним мечевима. Леонард Овусу није донео Партизану оно што су у Хумској зимус најавили, док Гајас Захид, очигледно не може да игра „осмицу”, посебно кад се црно-бели бране.

Партизан до краја првенствене трке има још три препреке, адути Алберта Нађа у наредном колу дочекују Младост из Лучана, затим гостују Чукаричком на Бановом брду и сезону затварају у Хумској против Радничког 1923 из Крагујевца. Ако ТСЦ победи све мечеве до краја, црно-белима су потребне две победе и реми, међутим, ако не реше промају у одбрани, тешко да ће задржати другу позицију.