На Изборном конгресу у Београду 22. априла прошле године Слободан Бранковић је постао председник Асоцијације балканских атлетских федерација. У међувремену је организација, по угледу на светску и европску, постала Балканска атлетика.
Била је то једна од Бранковићевих иницијатива, а он је после још неколико успешних потеза све изненадио кад је скоро на годишњицу поднео оставку на функцију.
Зашто сте се одлучили за такав чин?
- Кад сам изабран, обећао сам чланицама да ћу дати све од себе да Балканска атлетска федерација постане опет јака - подсећа Бранковић.- Од тада покушавам да применим мере да постанемо модерна и одржива организација. Променили смо организациону структуру и урадили комплетан рибрендинг, направили смо нови сајт... Покушао сам, безуспешно, да привучем више федерација да преузму организације бројних шампионата нашег полуострва.
Како?
- Да бисмо то постигли, на Конгресу АБАФ-а у Истанбулу 28. новембра смо повећали цене смештаја, смањили број догађаја годишње и извршили многе друге измене у Статуту и Правилнику Балканског првенства.
Зашто није дало резултате?
- Мада смо захтевом и пратећом документацијом захтевали пререгистрацију федерација чланица у Балканској федерацији, неки нису чак ни послали комплетан досије за пререгистрацију.
Једном сте рекли за Журнал да је активан само мали број и то углавном старих чланица?
- Већина има веома слабу организацију. Не само да не раде на јачању, јер не знају како, него не слушају ни моје савете, које им дајем на основу тешко стеченог искуства. Не схватају да је јак Балкан дао председника Европске атлетике, Добримира Карамаринова, претходног председника АБАФ-а. Имаш 22 чланице и три пријатељске федерације и питаш се о свему у Европи и много чему у свету.
Сад, кад нисте више на челу Балканске атлетике, ко преузима кормило?
- Још сам председник.
Откуд то?
- Предложио сам да се током Првенства Балкана у Измиру 25. маја одржи Ванредни изборни конгрес. Неколико федерација се сложило, али већина од 22 није била за то.
Него за шта?
- Мисле да ћу се предомислити и повући оставку, зато је не усвајају као ни предлог за Измир. Пошто не могу више да трошим енергију на оне, који хоће да радим све уместо њих, предложио сам и усвојено је да редовни когрес у Софији 2. новембра буде Ванредни изборни, кад је и Гала вече. Тада ћу дефинитивно да се повучем.
Ка чему ћете се усмерити онда у наредном периоду?
- Моја мисија до краја каријере биће три пројекта: изградња националног атлетског стадиона, добијање организације, најпре Првенства Европе у трчању на путу 2027, па Првенства Европе на стадиону 2028. Ту су још и митинзи. Онај у дворани, 10. јубиларни, имаће највишу категорију, а Златни ниво добиће и „Сербиан опен” до 2027. Ове године биће у Смедереву 3. септембра, а после се сели у Београд. Имам превише да радим у Србији да бих имао времена да се бавим онима, који немају никакву жељу да напредују у сопственом интересу.
СВЕТУ И ЕВРОПИ НЕ ТРЕБА ЈАК БАЛКАН
Када сте конкурисали за председника ЕА, у интервјуу Спортском журналу најавили сте да ћете тражити финансијску подршку Европске и Светске атлетике?
- Званично сам разговарао са извршним директорима Светске и Европске атлетике, као што сам обећао. Одговор је био одричан. Очигледно да свету и Европи не треба јак Балкан.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.