Очекивали смо да пролеће као пре две године обележи борба Црвене звезде и Партизана за титулу. Јесен је обећавала неизвесност, као и почетна кола у другом делу сезоне, али је онда уследио стрмоглав пад црно-белих и сад се Парни ваљак бори за друго место са ТСЦ-ом. Позитивно из шампионата чији се крај ближи је велика борба за две од три европске визе и драматична битка за опстанак.
Овакав финиш првенства достигнуће је плеј-офа и плеј-аута. Промашај у виду два тима незаинтересована за учинак у групи најбољих екипа није се могао избећи. Младост се још и бори да остави добар утисак, а Напредак је одлуком да се одрекне шесторице играча пре краја сезоне (нису желели да продуже уговоре) показао да му је битније да шансу пружа младима, не марећи за такмичарски значај бројних утакмица. Крушевљани су заблистали против Партизана (3:3), а само четири дана касније били понижени у Новом Саду (0:5).
Тешко је заиста направити систем којим ће сви бити задовољни. Кад већ нема добре воље за скраћење лиге, што би био једини лек и у складу је са величином земље, онда подела после 30. кола делује логично. Плеј-оф нам због атрактивнијих мечева и броја голова показује колико би заправо било интересантније и квалитетније да имамо 10 или 12 тимова у највишем рангу. Ојачали би тад и Прва и остале лиге, међутим, на нашим просторима масовност је увек била важнија од квалитета.
Како год да се заврши ова сезона остаће упамћена по великом успону Радничког 1923, буђењу Војводине током пролећа, стандардно јаком и добро организованом ТСЦ-у, способном да помрси рачуне најјачима и можда друго првенство узастопно заврши као вицешампион. Доминација Црвене звезде одавно није новост и највећа је штета што није имала равноправног конкурента за титулу до краја.
Следећа сезона доносиће мање бенефита кад су у питању европске визе, јер нећемо имати три или два сигурна представника у групној фази УЕФА такмичења, што подсећа на тужну прошлост.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
