Петровић: Чича авангарда у сваком погледу

Слободан дан на Меморијалном турниру „Миљан Миљанић” за млађе кадете делегације учесника Србије, Црне Горе, Бугарске и Северне Македоније, искористиле су да обиђу гроб нашег легендарног тренера у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Поред представника домаће и гостујућих репрезентација цвеће су положиле чланови Чичине породице, као и легендарни играчи и Миљанићеви некадашњи ученици из Црвене звезде Владимир Петровић Пижон, Душан Савић и Станислав Караси.

- Радио сам са много велики тренера у каријери попут Дона Хауа у Арсеналу или Арија Хана у Антверпену, али је Миљан био посебна димензија. Авангарда у сваком смислу речи. Први је увео личног секретара и клупског психолога. Ишао је корак испред свог времена. Сећам се утакмице против Реала 1972. Код њега се знало, екипа која тренира дан пре меча, сутрадан истрчава од првог минута. А мени је показао неког човека који је стајао на атлетској стази и рекао ми: „иди тамо, одговарај на његова питања”. Био је то чувени новинар Љубиша Вукадиновић. Док сам давао изјаву, Миљан је дунуо у пиштаљку и завршио тренинг. Ја разочаран. Идем ка свлачионици, а Павика каже: „Мали, сутра дајеш два комада„. Која два комада, кад не играм. Цело пре подне сам играо баскет у школском дворишту. Долазим на утакмицу, Миљан чита састав и каже: „Седам Петровић”. Ја сам се одсекао. Ишао сам трамвајем на стадион, гледам оне своје ноге као чачкалице и кажем себи: „Где ти бре да играш против Реала”. Онако уморан од кошарке, дам два гола и будем играч утакмице. Сутрадан наслов: „Ноћ у којој је рођена нова звезда Црвене звезде”. И ту је Миљан одиграо кључну улогу да се не уобразим. Родитељска ћушка, реч критике и одмах сам се из облака спустио на земљу“ – присетио се Владимир Петровић једне од анегдота са Миљаном Миљанићем.

Испред Фудбалског савеза Београда, организатора Меморијала „Миљан Миљанић”, венац су положили председник Марко Здравковић и генерални секретар Милош Мирковић, a испред ФС Црне Горе почаст Миљану Миљанићу одао је Мојаш Радоњић, легендарни играч Будућности, касније познати тренер, особа која је добро познавала „Чичу”.