Ко зна ако не Стојић

Никола Стојић је, богата биографија говори, синоним за српско веслање, отуд, уколико је процена петоструког учесника Олимпијских игара (четири пута као такмичар, једном тренер) да би у Паризу дубл скул Мартин Мачковић – Николај Пименов имао шансу за највиши пласман (!) не би је требало већ у старту, као што је то учинило руководство Веслачког савеза Србије одредивши за квалификације у Луцерну поставу Александар Беђик – Матија Рајковић (последњепласирани на недавном ЕП), одбацити. Напротив, намећу се два прста за идеју!

Стављање и најмањег упитника уз Стојићеву стручност - сведоци смо „тешких” речи у саопштењу с потписом ВСС – никако не пије воду: као тренер креирао је најновије подвиге - златну медаљу Јоване Арсић у скифу на Европском првенству у Сегедину и изборену норму Николаја Пименова за ОИ. Успехе с којима се (и) Савез поноси!

Довољно за закључак: ко зна ако не Стојић!?

Али...

На адреси Ада Циганлија 10, очито, другачије гледају на ствари, тврдоглаво, тврде упућени – из личног антагонизма, оставши при одлуци да нашу државу у квалификацијама у Швајцарској (од 19. до 21. и 24. до 26. маја) у дубл скулу представљају Беђик и Рајковић, без обзира што, како пише у документу Олимпијског комитета Србије насталом после заједничког састанка, ни сами не верују да могу да се пласирају на ОИ.

Тајминг за фусноту и још један доказ насловне тезе: Беђик је последњи велики резултат, четврто место у скифу на ЕП, остварио пре скоро две године управо са Стојићем као тренером!

У „мору” дијаметралних ставова ВСС и ВК Партизан (са Стојићем као заштитним знаком), испливала је и заједничка брига – да ли ће Николај Пименов, квалификован у скифу, успети на прави начин да се припреми за највећу планетарну смотру?

Враћамо се на пређашње: ко зна ако не Стојић, изузетних заслуга што је, уопште, изборио квоту!?

У међувремену, податак да су Мартин Мачковић и Николај Пименов на престижном митингу у Италији, у дубл скулу, победили светске прваке, изродила је идеју да могу са успехом да веслају и у тој дисциплини, нарочито што су на државном првенству оставили иза себе Беђика и Рајковића 19 секунди.

Бојазан присутна у најужој структури ВСС да би учешће Пименова у квалификационој регати у Швајцарској могло негативно да утиче на његову форму за ОИ, такође, наилази на супротан суд: Николају би такмичење у Луцерну било злата вредно при вежбању брзине – што је много боље кад весла у дубл скулу, него кад самостално чини. Дакле, идеално за ОИ!

Круцијално: Николај Пименов и сам процењује да би вероватно имао веће шансе за медаљу да вежба с Мачковићем дубл скулу него појединачно у скифу, додатка – да је ствар процене на седам до 10 дана од ОИ, сходно резултату, за коју дисциплину коначно да се определи!

У Веслачком савезу имају право – Николај не може да весла и једно и друго, међутим, шта је за Србију важније – да на Олимпијским играма у Паризу буде бројнија за једног учесника или има медаљу, као што је у случају тандема Мачковић – Пименов види Никола Стојић, више?