Тамо где је почео др Владимир Борковић, наставили др Борислав Миљановић, доц. Др Ранко Рајовић и Светислав Пешић, јуче се надовезао и Зоран Терзић, један од најуспешнијих тренера у свету одбојке. Бивши играч и предводник Црвене звезде, као и селектор женске репрезентације Србије, одржао је предавање „Увек може боље”, у оквиру шестог панела „Звездин форум”, које организује Спортско друштво Црвена звезда.
Овај пројекат намењен је едукацији тренера свих клубова црвено-беле породице. Као неко ко је 20 година провео на клупи одбојкашица Србије и довео их до врха Европе и света, са богатом колекцијом медаља и са клупске позорнице, Терзић је открио које су његове „цаке”. Поделио је своја искуства са присутнима међу којима су били Зоран Аврамовић, генерални секретар СД Црвена звезда, Светозар Мијаиловић, председник ФК Црвена звезда, као и тренери и играчи из различитих спортова и представници медија.
- Наслов „Увек може боље” свидео ми се од почетка, јер дефинише наш посао. Мото који одређује и нас као тренере, не само по питању тога да ли смо шампиони или не, већ и понашање, манире, и све оно што је важно за врхунског тренера. Просечног и врхунског тренера разликује амбиција, али здрава. Међутим, жеља за успехом и бољим резултатима нису све што један тренер треба да има. Мењање, промене су оно што одређује његов пут. Добро знам шта причам, јер се сећам како је мој рад изгледао на почетку, затим после неколико година, и како изгледа сада. Успео сам да променим много тога, што се тиче тренажног процеса, посвећености екипи, али и односа са људима који су у целој причи. Научио сам од Александра Боричића да победа на такмичењу не мора да буде знак да смо урадили најбољи посао - почео је тренер Динама из Казања, са којим је недавно освојио титулу шампиона Русије.
ПРВАК ЕВРОПЕ У ПИОНИРУ ИЛИ ИЗГУБЉЕНО ФИНАЛЕ У АРЕНИ?
Једну важну лекцију научио је као тренер и то јуче поделио са својим колегама.
- Европско првенство 2021. године у Београду, било је неслагања мишљења између мене и људи који су организовали, око тога да ли ће се играти у Пиониру или у Арени. Био сам за Пионир, познавали смо халу, већ смо 2011. играли, прво првенство Европе освојили тамо. Тада ме је Александар Боричић питао да ли је боље да будемо прваци у Пиониру или да играмо финале у Арени и изгубимо. Као и сваки тренер, рекао сам први, чак и на улици, није важно... Одговорио ми је да за мене то јесте најбоље, али за одбојку не. Био је у праву. Играли смо утакмицу пред 20 хиљада гледалаца, то је тада био светски рекорд у женској одбојци. Изгубили смо, био је то мој последњи меч са репрезентацијом, али за одбојку у Србији је то много више значило. То се учи годинама, да тренер почне да размишља, да има ширину.
Затим је појаснио популарни Терза шта би то био „добро обављен посао”.
- Ствари везане за периодизацију, циклусе, обим рада, одмора... То сви знате и наравно да то јесте важно. Али, психолошка страна је много важнија, увидео сам временом. Из личног искуства, на почетку је то било врло коцкасто, сала, тренинг, мора да се одради колико год сати трајало и крај приче. Нисам размишљао да треба да разговарам са играчицама, да их припремим за оно што следи. У питању је петнаест различитих карактера и размишљања. Данас је у већини спортова и екипа много ствари слично, начин на који играју... За још неки корак напред треба се посветити психолошком делу, као и да се лично мењате. Нађите нешто своје, унесите нешто ново у тај спорт и то ће вас направити великим тренером.
Дао је и један посебан пример.
- Неке ствари никада нећете наћи у књигама, иако је у њима све тачно. Сузбијање страха од противника, гледалаца, самог себе, а од победе најчешће. То се дешава често на великим такмичењима. Прво светско првенство 2006. године, отишли смо као 100. селекција на ранг листи. У групама смо победили све, укључујући Италију и Кубу, светске и олимпијске прваке. Остало је да се одигра утакмица са кинеским Тајпехом, екипом која је све изгубила, за пласман у полуфинале. За нас је то било као да се лети на месец, нисмо могли ни да сањамо. Када је било 2:1 и 8:3 за противника, готово изгубљена утакмица, све до сада пада у воду. Пробао сам све да их хвалим, да вичем, а онда сам узео сам тајм-аут и рекао им да смо бројали поене, да је готово и да смо прошли. Оне су се вратиле на терен насмејане, опуштене и лагано смо добили ту утакмицу – кроз смех се присећао Терзић.
АВРАМОВИЋ: ТЕРЗИЋ ЈЕ МЕЂУ ЗВЕЗДАШИМА У СВОЈОЈ КУЋИ
Пре него је Зоран Терзић почео са предавањем, поздравио га је Зоран Аврамовић, генерални секретар Спортског друштва Црвена звезда.
- Част ми је и привилегија, што је међу нама не могу рећи гост, он је овде у својој кући међу звездашима, Зоран Терзић. Познајем га дуго, 1979. године је почео да игра у Звезди, после тога био и тренер, донео три титуле и један куп. Најдуже у историји је био селектор репрезентације Србије и пет клубова у иностранству, освајао бројне титуле, био првак света, освајао медаље на Олимпијским играма. Добар назив био био и из Звезде до звезда, јер је он то урадио, дошао је до звезда.
За крај предавања, Аврамовић му је у име СД Црвена звезда уручио и специјални трофеј за развој и унапређење одбојке, афирмацију уједињујуће снаге СД Црвена звезда, доследно и достојанствено представљање српског спорта и Републике Србије.
После 20 година на челу једне од најбољих селекција у свету, која је навикла навијаче на медаље, имао је потпуно право да прича и о континуитету.
- Што су мене позвали овде, зато што сам од 2002. до 2021. године био тренер Југославије, Србије и Црне Горе и Србије. Зато што смо освојили преко 20 медаља за то време. Могу да кажем да ми је каријера успешна из једног разлога. За све те године Србија је једина земља на свету која није пропустила ниједно велико такмичење. Медаље су се узимале, или нису, али најважнији је континуитет. Једном може да буде и случајно, и то је лепо, али то није права ствар. Не можеш увек да будеш први, али да увек будеш у врху, то је успех тренера и томе треба тежити.
За крај, имао је поруку за све присутне тренере:
- Верујте у свој рад. Не правите компромисе, никад, да бисте се неком свидели, додворили. Компромиси су нужни у нашем послу, али не из тог разлога. Погините са својом идејом, тако је најбоље – подвукао је Зоран Терзић, испраћен уз громогласни аплауз.
ПРЕКО КРИТИКА ДО ОТКРОВЕЊА НАЈБОЉЕ – ТИЈАНЕ БОШКОВИЋ
Терзић је изнедрио многе бисере и таленте у одбојци, један од њих је и најбоља одбојкашица света – Тијана Бошковић.
- Не постоји ниједан трофеј који сам освојио да ми толико греје срце као кад видим играча на терену да игра сјајно и буде проглашена за МВП, а знам да сам је ја довео до тога. Као тренер морате да размишљате о дугом временском периоду. Ако на неким такмичењу имате прилику, убаците неколико нових играча који ће у будућности донети бољитак, без обзира што резултат трпи и што директори, председници желе што бржи резултат. Опет сам имао среће са Боричићем, који је имао поверење у све тренере. Ко прати одбојку, зна да је Тијана Бошковић годинама уназад најбољи играч света, званично или незванично. У репрезентацију је дошла 2014. године са 16 година. У то време један од најбољих коректора света била је Јована Бракочевић. Отишли смо на светско првенство у Италију, где се знало да не можемо да будемо први, већ негде у топ пет. Ставио сам Тијану да игра цео турнир и претрпео огромне критике када смо се вратили као седмопласирани. Већ 2016. Тијана је била најбољи играч света када смо узели сребро на Олимпијским играма. Онда су кренуле приче браво, тако треба... Добитак ће увек бити већи од било чега што можете да изгубите у виду утакмица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
