На Ђурђевдан 1924. године, на предлог инжењера Ернеста Радлинског основан је фабрички фудбалски клуб Сартид. Првих 20 година обележене су ривалством са Ђурађ Смедеревцем, затим почетак изградње стадиона, као и међународне пријатељске утакмице са румунским Металспортом.
По завршетку Другог светског рата, клуб је у наредним деценијама бележио честе промене имена и није био под директном управом фабрике Сартид. Послератне године донеле су отежано функционисање, па су амбиције о највишим ранговима југословенског фудбала остале недосањан сан.
У тешким условима и временима истакла су се многа имена из Ђурђевог града која су каријеру наставила у нашим великим клубовима. Годинама је стандардни члан Црвене звезде био Миша Златковић, са Бобеком у Партизану играо је Миланче Стокић, Тонче Станковић је са успехом носио плаво-бели дрес романтичара са Карабурме, а Мута Стокић годинама је био стандардни члан репрезентације за глувонеме.
Поновним преузимањем и вођењем рачуна о клубу од стране фабрике 1992. године клуб је доживео резултатску и организациону процват, бележећи серију сјајних резултата и константно напредовање кроз рангове. Сезона 1998/99. остаће забележена као прва у елитном рангу, али и полазна тачка ширења амбиција које ће брзо бити достигнуте. Европа и трофеји били су следећи циљ „оклопника”, а на то се није дуго чекало. Пет узастопних година у европским такмичењима, финале, а затим још једно и освајање пехара у Купу украс су најуспешнијег периода од настанка клуба.
И када клуб није живео своје најбоље дане, некадашња српска престоница била је расадник талената, па се са поносом може рећи да је Смедеревац Александар Митровић најбољи голгетер у историји репрезентације Србије.
Век од настанка ФК Сартид обележили су играчи рођени у Смедереву и околини, али и они који су изабрали да каријере улепшају играјући за смедеревске плаве. Низ је играча којима је дрес „оклопника” био одскочна даска за успешну домаћу, интернационалну и репрезентативну каријеру. Горан Богдановић, Матеја Кежман, Марко Пантелић, Ненад Миросављевић, Драган Жилић, Радослав Вулић, Владимир Мудринић, Драган Ћеран и Владан Чукић само су нека од имена која су прославила Смедерево на посебан начин. Неизбрисив траг у смедеревском фудбалу оставио је Горан Богдановић.
- Можда ће да звучи нескромно, па и субјективно, али Смедерево је један од највећих клубова на овим просторима и заслужује да се нађе у највећем рангу. Прошао сам све млађе категорије, са непуних 17 година дебитовао сам за први тим, па отишао у Партизан где сам остао осам сезона, одиграо 386 утакмица и освојио много трофеја. После тога уследио је одлазак у Шпанију где сам бранио боје Мајорке, Естрамадуре и Еспањола и оставио значајан траг. Гол Барселони на Ноу Кампу дуго се памти и не заборавља. Тамо сам провео седам година, а због карактеристичног дриблинга од навијача који су ме обожавали добио сам и надимак „Бициклета” – са пуно емоција каже Горан Богдановић.
Вратио се у родни град и поред бројних понуда одлучио да у клубу где је и поникао заврши играчку каријеру.
- Не каже наш народ узалуд „свуда прођи, али кући дођи”. Вратио сам се с намером да одиграм шест месеци и ставим тачку на каријеру. Развој догађаја на терену, међутим, приморао ме је да променим одлуку. Створили смо моћан тим и 2002. године стигли до финала купа, где смо доживели минимални пораз. Та година остала је у посебном и лепом сећању јер сам готово у свим анкетама проглашен за најбољег играча СР Југославије. Већ наредне године дошло је и друго финале купа, где смо се реванширали Звезди и тако сам испунио животну жељу и сан да свом клубу и граду подарим трофеј који ће обележити овај век постојања клуба – задовољно каже Горан Богдановић.
Легенда Ђурђевог града готово редовно прати утакмице својих „оклопника”. Жао му је, како је истакао, што Смедеревци, у претпоследњем колу плеј-офа, против Текстилца (1:1), нису остварили победу, али не губи наду да његов клуб на крају ипак може и до баража.
Без обзира на епилог, нема сумње да ће се на основу свега што је пружио клубу име Горана Богдановића наћи у најужем кругу добитника највећег клупског признања. Пригодина академија поводом века постојања Смедерева 1924 биће одржана у четвртак, од 18 сати, у центру за културу.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.