Почетна / Фудбал / Прва лига

ПРАЗНИК НА ДУНАВУ: Вековни Оклопници

Смедерево 1924 вечерас ће свечаном академијом у центру за културу да обележи стоти рођендан
ФОТО: ФК Смедерево 1924

Свечаном академијом вечерас ће Оклопници у Смедеревском центру за културу обележити стоти рођендан.

Многе генерације са мање или више успеха уткале су имена у вековну историју фудбалског клуба Смедерево 1924. Поред играча, бројних чланова руководства и навијача значајно место припада и фудбалским учитељима момака од којих су многи касније остварили успешну интернационалну каријеру.

Низ врхунских тренера имало је прилику да знањем унапреди игру Оклопника, посебно крајем прошлог века, па све до данашњих дана. Недељко Костић, Бошко Антић, Бранко Радовић, Иван Голац, Слободан Доганџић, Јовица Шкоро, Ратко Достанић, Звонко Варга, Михаило Ивановић, Радмило Иванчевић, Благоје Пауновић, Бранко Смиљанић, Миле Томић и низ других афирмисаних тренера су своје име уткали у историју клуба и својим радом и резултатима помогли његовом уздизању.

Поред њих ту је и млађа гарда коју су предводили Томислав Сивић, Горан Милојевић, Александар Јањић, Милош Велебит, Љубомир Ристевски, Драган Стевановић, Сава Шашић, као и актуелни шеф стручног штаба Саша Мићовић. Посебно издвајамо имена Драгана Ђорђевића, Милорада Зечевића, Драгана Пауновића и Љубише Стаменковића, јер су, како играчки, тако и тренерски део каријера провели у Смедереву, док је Оклопнике у једном периоду предводио и Шпанац Хаиме Бауза.

Миленку Киковићу припада посебно место у плејади стручњака који су предводили Оклопнике. Освајањем купа са Сартидом златним словима уписао се у енциклопедије клуба и тако званично постао најуспешнији тренер у његовој историји.

Сан многих генерација остварен је 29. маја 2003. кад је фудбалски клуб Сартид освојио домаће куп такмичење. Баш на дан претходног финала чији су актери били исти клубови Сартид и Црвена звезда, Оклопници су пут Партизановог стадиона кренули са довољно искуства да за разлику од прошлог тај меч за сребрни пехар упишу златним словима домаћег фудбала и тај дуел реше у своју корист. Златним голом Марка Пантелића је и завршена утакмица која ће заувек остати посебним словима урезана у сећање свих Смедереваца, баш као и дочек приређен исте вечери који је представљао круну успеха и омаж свима који су од 6. маја 1924, кад је и основан, на било који начин учествовали у стварању и функционисању клуба.  

МОТИВ УПРАВЕ ЗАВРШЕТАК СТАДИОНА

Баш на месту где се и данас налази, давне 1930. саграђено је и свечано отворено игралиште са дрвеним клупама и свлачионицама.

Идеја о велелепном стадиону рођена је још у првим годинама смедеревског Сартида на челу са генералним директором Душком Матковићем, а историја је хтела да баш у најславнијој епохи клуба добије данас познате контуре. Експанзију изградње доживео је током 90-тих прошлог века, где је са својим испуњеним трибинама достигао капацитет од 17.200 седећих места. Била је то прилика да се угосте и европски великани, као и они са домаћих такмичења и националних селекција у свим узрастима. 

Пројекат завршетка стадиона представља један од главних мотива актуелне управе и сигурно би реализацијом тог плана велелепно здање добило облик какав и заслужује.

ДЕСПОТИ ШПИЦ КЛУБА

Буквално у смислу 12. играча у тиму, увек стојећи на бранику клуба кроз све ове епохе, били су и навијачи чије фотографије са чувеним кореографијама Деспота и данас красе фудбалске просторије.

Своју и љубав и приврженост исказивали су, а и сад не бирају тренутак и ситуацију у којој се клуб налази. То је нарочито било видљиво у последњој деценији која по клуб није била најсјајнија. Личним ангажовањем, радом и неретко сопственим средствима помагали су у одржавању стадиона и функционисању клуба. Прича о организованом навијању које своје зачетке добија почетком 90-тих и данас живи у пуном јеку, а да је заиста тако доказ је и све већи број млађег нараштаја на северној и на осталим трибинама стадиона.

Деспоти су у сваком тренутку шпиц клуба.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.