Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

ДИРЕКТНО: Лепа села су давно изгорела

Дрекавац се није јавио из тунела код Вишеграда у којем су страдала два друга, Милан и Халил, али јесте из федералног Сарајева, олимпијског града изгубљеног духа
ФОТО: ФК Борац

Лепа села су давно изгорела, ни пепео остао није...

С пламеним пуцкетањем одлепршала је, у неповрат, и мелодија „Хеј Словени“ с којом смо расли, идентификовали се. Данас се на тим спаљеним просторима од Триглава до Ђевђелије интонирају различите химне, а Словени и даље стоје на прашњавом балканском путу, „разапети“ између истока и запада.

После југословенских ратова деведесетих година минулог века Босна и Херцеговина је дејтонски пројектована као „Југославија у малом“, наметнуте су јој грб, застава и химна, постала је класични протекторат „Међународне заједнице“. Управо такву негирају сви који живе у њој, јер свако има своје...

Дрекавац се није јавио из тунела код Вишеграда у којем су страдала два друга, Милан и Халил, али јесте из федералног Сарајева, олимпијског града изгубљеног духа. Они који се ексклузивитетски поистовећују са „земљом два ентитета и три народа“ су управо њен и највећи противник. Због њих, оваква каква је, БиХ нема никакву перспективу... Вечну ватру гасе бензином!

Химна без текста, познатија као „Интермецо“, извиждана је у Мостару и Бањалуци приликом интонирања на финалним утакмицама Купа БиХ између Зрињског и Борца. У градовима на Неретви и Бањалуци се пева, раздвојено, некада заједничка химна Краљевине. Западна Херцеговина има „Лијепу своју домовину“, а српски ентитет верује у „Боже правде“.

Ни они који дижу дреку на Мостар и Бањалуку због химне исту, такође, не поштују. У Зеници, на Кошеву и Грбавици „Интермецо“ је „добио“ речи песме Едина ДервишхалидовићаДине Мерлина „Једна си једина“, некада званичне химне муслиманског народа у „Дејтонској земљи“. Све то буде зачињено и оргијањем с ратним заставама Армије БиХ и љиљанима.

Коме и чему служи оваква земља у којој фудбал, на најбољи начин, показује дубоку националну подељеност? Југославија је почела да нестаје на фудбалском стадиону у загребачком Максимиру 13. маја 1990. године, а у садашњој БиХ сваки стадион је, уствари, максимирски!

Југославија је, давно, одиграла свој рокенрол.

Табла на којој пише „Босна и Херцеговина“ одавно је накривљена.

Све је покварено још на премијери, када су спаљена села којима се ни имена нису знала.

Збогом!

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.