Звездина апсолутна доминација

Црвена звезда је завршила још једну успешну сезону. Освајање четврте узастопне дупле круне потврда је апсолутне доминације црвено-белих на нашим просторима. Умео је наш најтрофејнији клуб, како и доликује, да прослави наставак владавине у српском фудбалу. Утакмица са Чукаричким одиграна је пред 35.000 гледалаца, а по њеном завршетку централне београдске улице биле су „окупиране” од Делија које су похитале да на Калемегдану приуште незаборавно славље тренеру Владану Милојевићу и његовим изабраницима.

Кад трофеји обогате ионако импозантан клупски музеј онда је тешко наћи примедбе на све што је Звезда урадила у тек завршеној такмичарској години. Кроз више тачака сублимирали смо позитивне и негативне стране сезоне 2023/24.

ВЕЛИКА УЛОГА ЛЕТЊИХ ПОЈАЧАЊА

Црвена звезда је богато пазарила прошлог лета. Без обзира на јесење променљиве игре Ин Бом Хванг, Питер Олањинка и Омри Глазер играчи су какве нема ниједан други клуб у Србији. Кад се њима дода овог пролећа сјајни Шериф Ендиаје, на крају сезоне најбољи стрелац црвено-белих, онда се долази да закључка да је пре нешто мање од годину дана направљен добар посао. Више се очекивало од Жан Филип Красоа, мада је и он, сходно минутажи, имао блиставе периоде.

Насер Ђига је заслужио уговор после позајмице, док се Урош Сремчевић још привикава на захтеве великог клуба. Зимској аквизицији шампиона из Лучана ово је прва суперлигашка сезона и свакако се од њега више очекује у наредној.

ПОВРАТАК ВЛАДАНА МИЛОЈЕВИЋА

Кад се зимус вратио на клупу Звезде мало ко је сумњао да црвено-бели неће поново доминирати на домаћој сцени. Играчи су у њега гледали као у врховног ауторитета, имајући у виду шта је урадио у првом мандату. Брзо се и Владан Милојевић прилагодио мало другачије склопљеном тиму у односу на 2017. кад је први пут преузео бригу о црвено-белима. Вратио је играчима самопоуздање, уверио их је да су најбољи у Србији, што су говорили и ривали, само је требало то показати на терену.

Као некадашњи дефанзивац, сходно модерним фудбалским тенденцијама, шеф струке шампиона одбрану је посматрао као најважнији део екипе. Створио је поново бедем испред гола, пре свега показавши да верује најискуснијим штоперима Урошу Спајићу и Александру Драговићу. За разлику од његовог претходника није често мењао састав ни одбране, ни везног реда. Уз пар ротација углавном се знало код ће код Милојевића добијати шансу, што је и утицало на стварање компактног тима.