Млади Давид Вуковић, чини се, једина је жртва финала Купа Босне и Херцеговине. Рекао је да се неће одазвати позиву селектора Сергеја Барбареза! А шта је погрешно урадио Давид Вуковић?
Дечко је, док је, интонирана химна стајао мирно, као и већина актера, није држао руку на грудима и, кажу, није се окренуо према јарболу. Играчи су стајали и слушали химну. Јесте се звиждало с трибина, пре Бањалуке и у Мостару, али то је већ нешто што нема додирне тачке с Вуковићем и фудбалерима.
Откуд и због чега напади на играче? Где пише, у којем документу, да се мора држати рука на срцу и да се мораш окретати према застави?
Све то су на друштвеним мрежама, а подгрејано и са великог броја федералних портала, почели да замерају момку који је пре три месеца закорачио на премијерлигашку сцену из Прве лиге Републике Српске и „експлодирао“. Отежавајућа околност Вуковићу је та што га је Сергеј Барбарез позвао на окупљање репрезентације и сада је, након силних увреда и ко зна чега још, требало да се спреми и дође тамо где га очито не желе и „једва чекају“.
Шта је то погрешно урадио Давид Вуковић? Да ли је нечим оскрнавио химну или заставу? Ко је одредио како се у Босни и Херцеговини понашаш кад се слуша „Интермецо“?
Музика је лепа, али је често неартикулисани гласови које смо имали прилику да слушамо у Зеници и на стадионима у Сарајеву на утакмицама репрезентације БиХ скрнаве. И то није никакав проблем?
„Интермецо“ је увек био уметност, посебне врсте – музика и слика!
Ко у овој несрећној земљи има справу да измери нечији патриотизам и ко су ти, „квалификовани“, мерачи?
Је ли то, можда, Ђипало Јунуз са „хепеком“?
Можда је излаз из бесмисла да се лепо људима напише шта смеју, а шта не смеју да раде док се химна интонира? Зарад компромиса и мира у кући.
Није проблем ове напаћене и тужне земље млађани Давид Вуковић коме неко из обести ускраћује животни сан и тера га. Проблем је жеља оних који би да одлучују у име свих осталих, да им намећу своје норме, прописују своје акте... То раде ови високопозиционирани политичари, али да не идемо у политичке воде!
Највише је изгубио Давид Вуковић. Могао је да има искорак у каријери. Није, због оних, жељних, да одлучују у име других. Таквих је много! Давидова срећа је да је млад фудбалер, да је показао таленат и да ће га можда, после линча у БиХ, позвати Фудбалски савез Србије. И шта ће да буде кад му, евентуално, стигне позив из Београда?
Ко је крив? Давид?
Они који су све ово и замутили, односно што муте годинама на овом несрећном простору, опет ће да крену са нападима на играча и на све оно што њима није по вољи! А то је, ипак, само њихов проблем!
Дочекаће Давидову звезду!
Не гасе се изворне вредности баш тако лако...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
