Нађ: Ставићу Ербас да уђем у ЛШ

У Хумској руже нису процветале ни у тек окончаној сезони. Партизан је остао без трофеја пету годину заредом, док титулу сања још од 2017. Међутим, није све тако почело, црно-бели су у јесењем делу сезоне низали победе као на траци и у једном тренутку су имали шест бодова више од Црвене звезде.

Али, пролеће је донело потпуно другу слику и Парни ваљак је од борбе за трон, дошао до тога да мора да стрепи за друго место. Ипак, клуб из Хумске је успео да освоји „утешну награду” и као вицешампион Србије играће квалификације за Лигу шампиона.

Алберт Нађ, наследио је Игора Дуљаја на месту тренера након пораза од ТСЦ-а 28. априла, али као члан стручног штаба био је читаве сезоне у Партизану и сумирао је утиске по завршетку исте:

- Са савешћу сам на истом где сам и био пре два месеца. А, где ћемо бити у наредна два – сачекаћемо и видети. Остварили смо циљ који смо поставили после пораза у дербију на почетку плеј-офа, да сачувамо другу позицију на табели. Свесни смо да је Партизан много патио током сезоне, чак и кад смо побеђивали, нисмо били на свом нивоу, добијали смо мечеве у последњим секундама. Наш најбољи играч током сезоне био је Александар Јовановић, голман нас је често спасавао. Да није, могло би да буде у контра смеру. Не могу да будем задовољан како се првенство одвијало, јер смо имали огромну предност у односу на пратиоце, али смо се успавали после нерешеног резултата на Маракани (2:2), а и у том дербију је Црвена звезда је била боља од нас и тога смо морали да будемо свесни.

Шеф струке црно-белих истиче да је спреман за све изазове као тренер Партизана:

- Овај клуб је мој живот и безусловна љубав. Доказивао сам кроз каријеру шта ми Партизан значи, мој карактер ми није дозвољавао да кажем да сам погрешио. Нити сам сумњао у себе да могу да преузмем екипу.

Алберт Нађ говорио је о томе шта би требало да промени како би Партизан наредне сезоне бележио боље резултате:

- Допуном селекције, начином тренирања, психологијом, разговором.... Волим ратнике! Вероватно можемо да побољшамо тај сегмент. Неки играчи су таквог профила да не можемо да тражимо од њих оно што не могу да изведу. На пример, да се понављају или излазе у висок пресинг, али су зато добри у поседу или контроли лопте. Све може да се реши.

Листа Партизанових потенцијалних ривала у другом колу квалификација за Лигу шампиона пала је на два слова. Прва препрека вицепрваку Србије у походу на најјаче европско такмичење биће Фенербахче или Динамо Кијев.

- Фенербахче је вероватно квалитетнији од нас. Исто и Динамо. У датом тренутку мораш да поставиш Кинески зид наспрам њих, јер је основни циљ је победа. Да ли ћу да ставим аутобус? Ако ми то доноси пласман у Лигу шампиона, поставићу Ер бас авион, јер је већи. Хоће ли то бити ружно? Може да се каже. Реалови Галактикоси су пројектовани пре две деценије да играју допадљив фудбал, а испоставило се да су освојили само једну титулу, а немају Лигу шампиона.

Парни ваљак је другим местом изборио квалификације за елитно европско такмичење, али не и групну фазу као трећепласирани тим.

- Мало је чудна та ситуација, да трећи има загарантовану Европу, а други нема. Опет, такмичиш се у квалификацијама за Лигу шампиона, погледајте само лопту којом се игра ЛШ и какав значај УЕФА даје том надметању.

Парни ваљак ће у наредној сезони покушати да прекине црни низ од пет година без трофеја.

- Чекајте да почне сезона. Бол је велики! Дуго је седам година без титуле, а пет без трофеја. Било ко да седи на клупи жели да прекине тај низ... Били смо близу код Александра Станојевића, а нисмо достигли. Хајде да кренемо добро, а да на циљу будемо одлични.

Партизан је зиму дочекао као јесењи првак, али првенство је окончао са чак 18 бодова мање у односу на вечитог ривала.

- Нисмо добро искористили тренутке кад Црвена звезда није била у правом моменту. Није само пролећни део представљао суноврат, почели смо да падамо пред крај првог дела сезоне, кад смо изгубили од ТСЦ-а и играли нерешено са Радничким 1923. Да смо добили те утакмице било би нам лакше у наставку, јер је уследило Звездино пролеће, а добро је познато како све функционише.

Нађ истиче да ће да тражи аквизиције и у Супер лиги.

- Није тешко наћи играча за Партизан. Има их и у овдашњој лиги. Историјски, било је оних који нису личили на себе кад су долазили код нас. На пример, Мирко Тодоровић је био фантастичан док је био у зрењанинском Пролетеру, али се код нас није снашао. Овде није лако, али је лепо играти. Лепо је и кад чујеш звиждук, чак и псовку са трибина. То показује можеш ли да издржиш притисак. Највише сам волео кад су ме навијачи Звезде вређали.

Партизан је последњих неколико година потпуно занемарио играче из омладинске школе и углавном су шансу добијали странци.

- Кад смо први пут ушли у Лигу шампиона било нас око 70 одсто који смо порасли у Партизановој школи. Други пут нешто мање, али су момци знали значај Партизана. Основна база првог тима јесте Омладинска школа. Неке ствари су се пореметиле, не могу да причам и да дубље улазим у ту тему. Колико год се неко љутио, казаћу да не постоје легенде Партизана, већ само играчи који су део историје. Сви који смо овде поникли одговорни смо за резултате у последњих седам година. Телеоптик је у једном моменту деградиран, дешавало се да из омладинске школе не желе у Телеоптик. Сматрали су да неће касније добити шансу у првом тиму. Али, има доста проблема, од родитеља, преко менаџера, који не схватају да је прелазак из јуниорског у сениорски фудбал велика разлика.

Матеус Салдања, Алдо Калулу и Гајас Захид завршили су сезону и отишли на одмор пре последње утакмице са Радничким 1923.

- Нисмо разговарали са фудбалерима, јер су се што пре покупили. Појединци су ме чак питали да ли би могли колима крену на утакмицу, како би што пре стигли после меча кућама. То је била ланчана реакција за ове момке што су добили дозволу раније да оду. Нема кући! Кад одрадимо утакмицу, има довољно времена! Они су дебело плаћени за то што раде и морају да имају професионалан однос. Не верујем да би у другим клубовима радили тако нешто.

Нађ истиче да његовим адутима не мањка мотива:

- Ако као професионалац не желиш трофеје, онда... Не помињем приврженост или љубав према клубу, међутим, као професионалац добијаш награде, дижеш себи цену и зато не могу да замислим да неко нема глад или вољни моменат да освоји пехар. Није за овај спорт ако то не показује и на тренингу. Не водим се Кубертеновом реченицом да је важно учествовати. Трофеји доносе славу, појединцу или колективу, а не пуко учешће у такмичењу.

Алберт Нађ је у суперлативима говорио о његовом стручном штабу:

- Увек сам причао шта мислим. То је прави стручни штаб, кад имаш право да изнесеш мишљење, ако је аргументовано. Кад се будемо договарали о појачањима, нећемо им гледати године, јер не делим играче на млађе и старије. Могу да буду добри или мање добри. Нико нам не гарантује да ћемо напунити касу, а доста смо потрошили из те исте касе да бисмо довели играче.