Моћна Звезда на крову Европе

Дан за понос сваког звездаша до краја живота. Црвена звезда је 29. маја 1991. постала шампион Европе. Незаборавно финале у Барију против Олимпика из Марсеља завршено је после 120 минута исцрпљујуће борбе и пет серија једанаестераца у корист нашег великана (5:3, 0:0, 0:0).

Француски тим био је надмоћнији. Био је то и план Звездиног шефа струке Љупка Петровића – пустити ривала да игра и добро се одбранити од сваке претње. Фантастично постављени на сваком делу терена, са израженим тркачким способностима црвено-бели су одбијали сваку претњу ривала.

Увео је Рајмонд Геталс у 112. минуту и Драгана Стојковића Пиксија, само сезону раније најбољег играча Црвене звезде и једног од звезда Мондијала 1990. у Италији. Мучиле су повреде нашег садашњег селектора па је и у најважнијем мечу шансу чекао с клупе. Имао је Стојковић леп дриблинг натеравши Владимира Југовића да га саплете.

„Купила” је тад пета Звездина звезда по ко зна који пут наше навијаче одбијањем да шутира једанаестерац, љут што је кратко време провео на терену. Победника је у највећој мери пресудио је његов велики пријатељ и човек кога је довео на место директора у Звезду и репрезентацији Стеван Стојановић. Сјајно је мали Дика зауставио пут Мануела Амороса у првој серији. Прецизно је шутирало свих пет извођача нашег најтрофејнијег клуба – Роберт Просинечки, Миодраг Белодедић, Драгиша Бинић, Синиша Михајловић и на крају Дарко Панчев, кад се „небо још једном отворило и донело нам јединог европског шампиона. Од те 1991. више нико из источног дела Европе није ни био близу освајања Сребрне амфоре.

Црвена звезда сваке године обележава дан кад је постала најбоља на Старом континенту, биће тако и данас на стадиону „Рајко Митић”.