Јунак је синоним за Ђорђа Ранковића. Кратко, јасно, недвосмислено. О подвигу офанзивца у „вези” у мечу са Аустријанцима, дуго ће се причати и писати. Било му је довољно три минута да, после шокантног вођства ривала у 24. секунди, потврди класу и покаже психолошку снагу. Истицао је четврти минут кад је изједначио резултат, а у 45+1. погодио је за преокрет. Нашао се потом у улози пакера кад је име у листу стрелаца уписао Цветковић.
Чувар мреже ривала Марсел Курц до четвртфинала био је несавладив, али сјајни јуниор Црвене звезде за њега је био нерешива енигма. Показао је да му није страно да луцидним потезима ривала доводе до лудила, протури лопту кроз ноге, одради дриблинг, направи рингишпил...
- Наравно да ми учинак значи много, како због мене, тако и због тима. Рекао сам пре утакмице да ћу решити, тако је и било. Немам шта више да додам – тоналитетом пуним самопоуздања, са покрићем, почео је причу сјајни офанзивац.
Кад играте на континенталној смотри ни у један меч не сме да се уђе по принципу „лако ћемо”. Сваки меч је изазован на свој начин, а за момка који је прекјуче имао свој дан посебан је био управо дуел са Аустријом.
- Сигурно да нам је до сада било најтеже то четвртфинале, са собом је носило одређени притисак. Играли смо против квалитетне, добре, консолидоване екипе која хоће да се надиграва и има брзе и јаке играче. Најтеже нам је било против Аустрије, али њихова одбрана нам и није правила неке проблеме.
Игру из четвртфинала Европског првенства на АЕК Арени у Ларнаки Ђорђе ће сигурно памтити цео живот. Одмах после последњег звиждука телефон се усијао од позива.
- Наравно, увек и свуда ми је највећа подршка породица, звали су ме одмах после утакмице и другари са којима сам цео живот. Честитали су ми сви саиграчи из клуба, репрезентативци од прошле године са којима сам био. Матија Поповић је један од њих – открио је Ђорђе Ранковић, офанзивни везиста, један од кључних играча кадетске репрезентације Србије.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.