Младе дају додатну снагу

Олимпијске игре све су ближе. Узбуђење је све веће, представници у индивидуалним спортистима већ увелико темпирају форму, а екипе се полако окупљају после напорних сезона... Типичан темпо пред олимпијско лето.

Знају то најбоље наше кошаркашице. Биће њима ово треће узастопне Олимпијске игре на којима ће се у дресу Србије борити за медаљу. Не чуди. У последњих десет година Србија је захваљујући сјајним девојкама на терену и још једној изванредној жени са клупе, Марини Маљковић, постала синоним за успех. Кроз време, тим се мењао, али циљ и жеља с којом се носи државни грб није.

Девојка која је са државним тимом кроз минулу деценију пролазила сва искушења, са репрезентацијом овенчана са два европска злата и по једном европском и олимпијском бронзом је Невена Јовановић.

Једна је од малобројних у тиму која може тиме да се похвали. Неке нове девојке сада крче пут ка врху, али окосница, коју чини и Невена, уз Сашу Чађо и Драгану Станковић, и даље је ту да улива сигурност.

Та сигурност стиче се и ревносним припремама које за Маринине девојке увелико трају. Распоред мора да се зна. Тако је Невена и почела разговор за Спортски журнал.

- Имале смо подневни одмор, сада се спремамо за тренинг...

Дакле, нема врдања. Окупиле су се тек крајем прошле недеље, али режим мора да се поштује. Зато је и напредак осетан.

- Напредујемо добро. Као и на сваком почетку, мало је теже. Тренирамо јаче, али прошле су те почетне упале и све то што је нормално за почетак припрема. Приближавамо се крају овог дела припрема у Вршцу и селимо се полако за Београд.

У Вршцу, први тим је тренирао са младом репрезентацијом до 20 година. Чак 36 девојака било је у бази.

- Девојке су супер. Увек је добро да има младих, то нам даје додатну снагу и енергију. Биле смо заједно на самом почетку, када је увек најтеже, па је и њима значило да уз нас стичу нове навике. Надам се да су успеле у томе.

Биле су девојчице на оку селекторке Маљковић која воли да да шансу младим снагама.

- То је карактеристично за Марину. Дозвољава младим играчицама да имају улогу у мечевима. То је јако лепа ствар за српску кошарку, али и за будућност.

Велику шансу младе играчице добиле су и на квалификационом турниру у Бразилу, где су наше девојке избориле пласман на Олимпијске игре. Ипак, ситуација тада није била ни мало лака.

- Било је врло специфично. Све квалификације су у току сезона, али ми смо тада имале један, евентуално два заједничка тренинга. Није било времена да се спремимо. Навикле смо да кроз дане и месеце припрема кујемо жељену форму. Нисмо приказале игру какву смо желеле. Било је тешко, али оствариле смо циљ.. То је најбитније.

Сада је на реду борба за медаљу, али до тог стадијума има још да се ради. Припреме су тек почеле, а план је да после Вршца, један део проведу и на планини.

- Не знамо још тачан план у дан кад идемо, али планирано је да после Београда један део припрема проведемо и на Златибору. Тамо нам је база сваке године.

Планорано је и да пред почетак Игара имају и провере на турниру у Белгији, као и у два меча са Француском у Лиону. Потом следи пут у Лил, где ће кошаркаши и кошаркашице играти групну фазу.

- У групи смо са три скроз различите екипе – почела је Невена причу о турниру где их као прва препрека чека Порторико.

- Оне су можда слабији противник на папиру, али први сусрет је увек најтежи. Од њега ће зависити и даљи ток на турниру, па и сама психолошка припрема за почетак.

Потом Кина...

- Оне играју сасвим другачије од свих у групи. Брзе су и праве велике резултате на такмичењима. Сигурно је да су уз Јапан најбоља азијска екипа која игра нетипичну кошарку. Биће тешко, али ако се навикнемо на тај њихов стил, можда то буде олакшавајућа околност.

За крај групне фазе, на црту нам стаје Шпанија.

- Екипа која зна како да нас намучи. Са њима имамо дугу историју, навикли смо једни на друге...- кратко је закључила разговор Јовановићева.

Пролаз у четвртфинале обезбедиће две првопласиране екипе из сваке од три групе, а међу осам најбољих наћи ће се и две најбоље трећепласиране репрезентације. По свему судећи, имају наше девојке велику шансу да олимпијски пут заврше у Паризу. Ми  им то свакако желимо.

Три пута заредом су се кошаркашице нашле на Олимпијским играма, у Рију су биле бронзане, у Токију је медаља измакла, изабранице Марине Маљковић биле су четврте.