Дефанзивац Звезде није прихватио понуду да постане члан стручног штаба

Кад играч два „мандата” у истом клубу заврши са осам трофеја, од којих је пет титула, онда се похвале подразумевају. А, кад га заволе и саиграчи, онда руководство клуба може таквог фудбалера покуша да што дуже задржи. Реч је о најпознатијем „ђеду” у српском фудбалу - Немањи Милуновићу. Недавно је некадашњи репрезентативац Србије, ранији члан Борца из Чачка, Младости из Лучана, БАТЕ Борисова и Аланије, са најтрофејнијим српским клубом прославио четврту везану дуплу круну, а учествовао је у три.

- Хвала драгом Богу за све успешне претходне сезоне улепшане трофејима из првенства и купа. Драго ми је да смо заједно из године у годину померали границе и рушили рекорде. Четвртом узастопном дуплом круном ова генерација је заслужила ко зна који пут место у клупским алманасима. Наравно да сам пресрећан што сам био део ове екипе. Не бисмо ништа остварили без тимског јединства и енормног квалитета играча – каже Милуновић.

У Србији сте приграбили све ловорике, док се у Лиги шампиона очекивало знатно више од последњег места у групи са Манчестер ситијем, Лајпцигом и Јанг бојсом?

- Лига шампиона је најјаче такмичење. Наше навијаче смо  навикли на успехе без обзира на имена ривала. Остаје жал што нисмо освојили више бодова, али смо у појединим  мечевима показали чему тежимо и да се граница помера из године у годину. Није мала ствар што смо водили против Манчестер ситија у Енглеској и укупно постигли седам голова.

Остаје ипак, горак утисак због једног освојеног бода?

- Нормално је да наш народ посматра све из негативног угла... Али ја сам тај који све увек гледа позитивно! Са тим момцима сам цео дан и знам да тежимо увек нечему бољем. Надам се да ће се ове сезоне направити корак даље у Европи, зашто не и пролаз из групне фазе у елиминациону Лиге шампиона. Не сумњам да ће Звезда изборити учешће кроз квалификације за премијерно издање новог формата елитног ранга, јер је као клуб померила лествицу на горе и то ће се видети.

Јесте ли очекивали већу минутажу?

- Осећао сам се здравствено добро и био спреман да у сваком тренутку будем на терену, али сам прихватио улогу резервисте. То доказује да је тренер имао много квалитетних опција, кроз каријеру сам научио да је најбоља здрава конкуренција. Наравно да нисам равнодушан кад не играм, али никад то не показујем на терену или свлачионици. Увек сам професионалац.

Повратак Владана Милојевића извадио је све „флеке” из Бахаровог мандата?

- Многе ствари нису функционисале пред крај Бахаровог мандата, што је кулминирало поразом од 2:1 у Хумској. Све се наталожило... Владан Милојевић је још једном доказао да је ауторитет, тачно зна менталитет свлачионице Црвене звезде и осећа шта значи овај клуб. Али и како је играти нашу лигу, реаговати у одређеним ситуацијама, како да подигне дисциплину... Ма, све!

Имаће много посла тренер Милојевић, јер су екипу напустили Осман Букари, Коста Недељковић, раније Јован Мијатовић и Стефан Митровић?

- Звезда је већа од свих нас и без свих може. Годинама уназад показује да кад смо мислили да смо ослабљени одласцима, долазиле су нове генерације. И ти нови момци су постали праве замене. Нормално, жао ми је са људске стране што се неки играчи одлазе, али драго ми је да праве искорак у каријерама. Преостаје ми да им пожелим да у новим клубовима наставе са напретком.

И ви сте напустили Звезду други пут у каријери, а имали сте понуду да останете у клубу и постанете део стручног штаба Владана Милојевића?

- Са челницима клуба причали смо пријатељски и заједно договорили да као играч завршим епизоду у Црвеној звезди. Понуђено ми је да постанем део стручног штаба, што ми импонује обзиром да сам оставио траг у свлачионици. Захвалио сам се на понуди и одговорио да се још осећам као играч и нисам донео одлуку да завршавам каријеру, уједно и прихватим се одговорног тренерског посла. Има времена за то поглавље у каријери, јер још уживам у тренингу и фудбалу, могу да дам још фудбалу као играч. 

Да ли сте већ добили понуде за наставак каријере?

- Стижу. До 10. јуна сам на одмору, па ћемо по повратку донети одлуку. Много зависи од породице, ћерка иде у основну школу, па ћу видети да ли ћу прихватити понуде из иностранства или остати у Србији – јасан је Милуновић.