Лоше - за сад

Ево ме у Риму као члана Савета Европске атлетике и директора Српског атлетског савеза.

Што се организације тиче, утисци после дан и по, кад ово пишем, лоши су на оба поља. Организација је танка. Италијани су такви. Опседнути су својом културом и историјом и мислили су да ће то све да покрије. Дефинитивно није. Посета је слаба. Указивали смо годину и по дана на то и причали су да ће бити како треба. Ваљда ће се поправити. 

Остали услови, који се тичу такмичара, дефинитивно су добри. Време је топло. Преко дана кад су квалификације дође жива у термометру до 31 степена, али увече  кад су финала падне до изванредних 25. Идеално за све. Избегли су врућине.

Наше учешће – лоше. Гледајући са стране – промашили су форму многи. Разочаран сам. Био сам неки атлетичар, првак Европе у дворани на 400 метара, па знам да је најбитније трчати најбоље на највећем догађају, а не на митинзима пре тога. Конкуренција им је идеална. Велика већина асова избегла је овај шампионат и усмерила се ка Олимпијским играма у августу, попут наше Иване Шпановић. Дакле, осталима је одговарајућа конкуренција, временски услови одлични, у најбољим су годинама.

Од селектора Едина Зуковића и спортског директора Михаила Дудаша, тражићу да објасне зашто је од 10 такмичара у прва два дана само двоје прошло први круг. Каже се да је на пример Лазар Анић био на свом најбољем нивоу ове године, а зашто није био још бољи где је најбитније? Исто је с Милицом Емини на 100 метара преко препона, која моли Бога да неко одустане и да уђе у други круг уместо да је остварила свој најбољи резултат где је најважније па да о томе не размишља. О бацачима кугле да не причам.

Савез је учинио све, за већину других савеза је научна фантастика да се, на пример Ивана Илић припрема у Јужној Африци и на Тенерифима, да има најбољег тренера света као ментора и не прође квалификације на 100 за шта је требало скромних 11,41, а пре две године је трчала брже – 11.38. Слично је с браћом Кијановић у спринту.

Трагичан однос за сад. Надам се да долазе бољи резултати. Ангелина Топић је рутински прошла у финале скока увис као да има много више година искуства. Најважније што јој је ово пролазно такмичаење ка Олимпијским играма. Адриана Вилагош тек долази на сцену у понедељак. Много очекујем и од Милице Гардашевић. Биће, уверен сам, бољих вести.