Почетна / Фудбал / Репрезентација

“Хоћемо у осмину финала са првог или другог места”

Успех је што смо се пласирали на ЕУРО, али нећемо се ту зауставити. Осећамо и сад притисак, али није као пред Катар – истиче офанзивни везиста Србије Сергеј Милинковић-Савић
ФСС

Кад је у полуфиналу баража за Европско првенство 2020. постигао два гола против Норвешке у Ослу помислио је, као и сви ми у Србији, да ће после светског играти и на европском првенству. Кошмарно финале доигравања са Шкотском у Београду међутим, распршило је његове и снове Орлова. Ране је, наравно, ублажио пласман на Мондијал у Катар на фантастичан начин, а коначно ће као и његови старији млађи репрезентативни другови дочекати да игра и на ЕУРО. Сергеј Милинковић-Савић спреман је и за деби на континенталном шампионату.

Јубиларну 50. утакмицу за државни тим ас Ал Хилала одиграо је пре недељу дана против Аустрије у Бечу (1:2).

- Велика ми је част што сам стигао до те бројке, мада жао ми је што нисмо победили. Брзо сам ипак, заборавио пораз јер је била пријатељска утакмица, али меч у Бечу памтићу као 50. за репрезентацију – рекао је Сергеј у интервјуу за сајт ФСС.

Србија је боље одиграли другу проверу са Шведском у Стокхолму (3:0). Убедљива победа улила нам је оптимизам пред искушења у Немачкој.     

- Највећи успех за нас је што смо учесници ЕУРО, али,  наравно, не желимо да останемо на томе. Следећи корак је да прођемо групу. Знамо да три трећепласиране селекцију иду у осмину финала, међутим, идеја нам је да будемо у прве две.

Лошије игре у квалификацијама за европско у односу на борбе за светско првенство, утицале су да у јавности нема еуфорије пред данашњи полазак наших репрезентативаца за Немачку.

- Више ми се свиђа садашња ситуација. Због превелике еуфорије пред Катар осећали смо притисак. Има га и сада, али у миру радимо. Наши људи очекују да прођемо групу и надам се да ће се то десити.

Позитивна атмосфера краси Орлове и пред одлазак на континентални шампионат.

- Ова група играча, откад сам ја у репрезентацији, је најбоља. Има доста нас који смо били европски прваци у Литванији и светски на Новом Зеланду, а неколико старијих играча држи све под контролом, како ми млађи не бисмо дигли нос.

Старији од браће Милинковић-Савић дебитовао је за државни тим у пријатељском мечу против Кине 10. новембра 2017.

- Било је то нереално искуство. Добио сам позив од селектора Младена Крстајића и онда отићи на азијску турнеју. Играли смо и са Јужном Корејом. Почетак ћу увек радо да памтим и ево докле сам сад догурао.

Признаје Сергеј да је имао и трему пред први меч за Орлове.

- Нормално да буде треме пред деби, није искрен свако ко каже другачије. Била су у репрезентацији  доста великих имена. Стигао сам као клинац, а искуснији су знали како да се опходе према нама који дођемо први пут.

Први јубилеј – 10. меч обележио је против Румуније у Букурешту у Ц дивизији Лиге нација. Сусрет је завршен без голова и због тога му је у лепшем сећању 20. утакмица – реми са Португалијом у Београду у квалификацијама за СП 2022.

- Немогуће је да се заборави тај меч. Извукли смо бод и дали смо знак другим репрезентацијама у групи да с нама није лако и да се боримо до последње секунде утакмице. Пробудио се српски инат на 0:2 и стигли смо до 2:2.

СИМОНЕ ИНЗАГИ ПОСТЕПЕНО СТИГАО ДО ВРХА

Наш репрезентативац је у Лацију, од тренера, најдуже сарађивао са Симонеом Инзагијем, на крају и са Маурисијом Саријем.

- Симоне је код нас дошао из Примавере, односно младог тима. Ишао је постепено ка врху. Давао је увек све од себе, освојили смо два Суперкупа и један куп. У Интеру је наставио са добрим резултатима, прве сезоне тријумфовао је у купу, а минуле је коначно пригрлио и Скудето. Чујемо се понекад, честитао сам му титулу.

ИТАЛИЈА ЈАЧА НЕГО 2021.

Познаје Сергеј добро репрезентацију Италије, браниоца трофеја на Европском првенству:

- Причају и данас многи да ли су заслужено тријумфовали пре три године. Није толико ни битно, јер су подигли пехар. Садашња генерација Азура је доста јача него прошли пут.

 

Величанствено вече у Лисабону, 14. новембра 2021. памтиће до краја сви актери фантастичног тријумфа над Португалијом и обезбеђеног директног пласмана на Мондијал.

- Била је то највећа победа у мојој репрезентативној каријери, вероватно је исти случај са још доста играча.

Следећи јубилеј, 30. утакмица против Норвешке у Београду, у Лиги нација 2022. Сергеју није остала добро меморисана због пораза (0:1). Због тога је 40. меч против Црне Горе у Подгорици у квалификацијама за ЕП, лепа успомена.

- Та победа нам је дала ветар у леђа. Црногорци и ми смо ушли у дуел са по три бода, ми смо се тријумфом одлепили. Није било голова после првих 45 минута, онда смо у наставку са два гола Душана Влаховића решили меч у нашу корист.

Погоци из Осла 2020. остаће му у памћењу целог живота. Значајан је свакако и гол Камеруну на СП, али бисмо тај меч најрадије да заборавимо због испуштене предности (3:3).

- Против Норвешке сам први пут постигао два гола на једној утакмици за репрезентацију. Добро сам упамтио и преписке са братом Вањом пре утакмице. Имамо ритуал да се дописујемо пред меч. Питао ме је да ли ћу бити стартер, одговорио сам му да нећу и да се надам уласку у игру у другом полувремену. Онда ми је он поручио „уђи, дај два гола и да сви будемо задовољни”. Тако је и било.

Вања је с друге стране, дебитовао за репрезентацију 11. новембра 2021. против Катара у Београду, а Сергеј је брату у првом мечу на голу Орлова поклонио гол.

- Он је имао мало тежи пут него ја. Најбитније је што је остао миран и упоран. Труд се увек исплати и зато смо сад заједно у државном тиму.

НОСТАЛГИЈА ЗА ЛАЦИЈОМ

Сергеј је провео осам сезона у Лацију и признаје да често осећа носталгију за клубом.

- Гледао сам сваку утакмицу кад сам стизао. Чујем се са више бивших саиграча, имам доста пријатеља у клубу и граду Риму. Нисам имао могућности да одем у Италију, јер смо играли сваки трећи, четврти дан. Једва чекам да уграбим прилику и видим их све, добро је што смо се срели у Ријаду кад су играли Суперкуп. Највише ми недостаје да одем на Олимпико као навијач.

 

Вања дуго тврди да има јачи шут од брата.

- Кад је он почињао да тренира није имао идеју да буде голман. Била је ситуација да је екипи недостајао голман, Вања се прихватио задатка и од тада је остао између статива. Што се тиче шута, настављамо полемику, нећу да посустанем, биће доста такмичења између нас.

Највећи кандидат за јединицу Орлова на континенталном шампионату имао је одличну сезону у Торину.

- Бранио је изванредно, на великом броју утакмица није примио гол. Могао је да изједначи рекорд у овој сезону у Серији А, али је због повреде пропустио последњи меч са Аталантом у Бергаму.

Уз Сергеја и Вања Милинковић-Савића у репрезентацији Србије биће још шест златних Орлића са Новог Зеланда 2015: Андрија Живковић, Немања Максимовић, Мијат Гаћиновић, Милош Вељковић, Предраг Рајковић и Срђан Бабић. Бразилци, наши ривали у финалу на Мондијалиту 2015. имају само Габријела Жезуса у А репрезентацији, а Французи Адријена Рабиоа из 2013. кад су их Орлићи савладали у финалу ЕП у Литванији, док је Емерик Лапорт у међувремену прешао да игра за Шпанију.

- То значи да се код нас у млађим селекцијама ради како треба, односно да правимо играче за сениорски државни тим.

Присетио се Сергеј на крају разговора за сајт и друштвене мреже ФСС и првог окупљања његове генерације 1995. годишта у млађој омладинској репрезентацији:

- Вељко Пауновић је направио одличан стручни штаб. Његов план и програм изгледао нам је нереално, осећали смо се као да смо већ сениори. Играли смо две пријатељске утакмице у Старој Пазови, чини ми се да сам сломио нос на једној. Остало је историја.

Задржао је старији Милинковић-Савић, као и већина златних Орлића контакт са тадашњим селектором.

Чујемо се кад год имамо времена. Пратим Вељков рад, оставио је дубок траг у мојој каријери.

ДОГОДИНЕ ЈУРИМО АЗИЈСКУ ЛИГУ ШАМПИОНА

Прелазак Сергеја Милинковић-Савића из Лација у саудијски Ал Хилал пре скоро годину дана изазвао је не мало изненађење у нашој јавности.

- Било је то нешто ново за мене. Знао сам за Ријад и Ал Хилал, јер сам у главном граду Саудијске Арабије са Лацијом играо Суперкуп против Јувентуса 2019. Кад сам добио понуду нисам знао шта да мислим. Чуо се са тренером, спортским директором и председником Лација, они су ми мало објаснили ситуацију. Видео сам после ко све иде ко све иде тамо, било је ту и већих играча од мене, што ме је определило да пристанем, поготово што је позив стигао од највеће клуба у Арабији и Азији.

Александар Митровић стигао је касније у Ал Хилал. Владала је неизвесност да ли ће Фулам дозволити одлазак најбољег стрелца у историји репрезентације Србије.

- Са Митром сам се, док није дошао, чуо сваки дан. Није знао хоће ли доћи, рекао сам му да га чекам. На крају су га пустили и много ми је лакше уз њега. 

Дуплу круну освојио је Ал Хилал у Саудијској Арабији. Тим узданица Орлова сакупио је 14 бодова више од Роналдовог Ал Насра.

- Дуго нисам чуо да неко има сличну сезону као ми. Оборили смо рекорд по броју узастопних победа. Играли смо неколико пута против Ал Насра, са Итихадом још више, јер нам је био ривал у лиги,  Суперкупу и Лиги шампиона. Надам се да ће таква да нам буде и следећа сезона. Имамо и даље исте циљеве, покушаћемо да додамо и трећи трофеј – Азијску Лигу шампиона.

Расплакали су играчи првака Саудијске Арабије више пута Кристијана Роналда.

- Нису ме изненадиле његове сузе, јер сви знамо какав је професионалац. И даље не воли да губи. Драго ми је да играмо у истој лиги, као што је билом у Италији и што ћу имати још доста прилика да играм против њега.

Сергеја и Митровића у Ал Хилалу тренира Жорж Жезус, некадашњи шеф стручног штаба Бенфике.

- Никад нећу заборавити кад сам дошао на први тренинг, Жорж ме је одвукао у страну и кренуо да ми објашњава тактичке ствари. Показао ми је да сам дошао у клуб у којем морам све да освајам. Он је потпуно другачији на терену и ван. Кад немамо обавезе можемо да причамо с њим на било коју тему, али кад се ради онда нема протекције ни за кога.

За непуних годину дана у Ал Хилалу наша два репрезентативца носила су и народне ношње.

- Било је то на државни дан, како они називају национални празник. Хтели су да нам кроз програм у клубу и исхрану покажу шта за њих представља тај дан.

Саиграч Орлова у Ал Хилалу је Калиду Кулибали, бивши играч Наполија.

Било му је жао што није био у шампионском тиму Наполитанаца, пошто је седам година играо за њих.  Сергеја саиграчи зову Серж.

- Тренер ми је први дао тај надимак, за навијаче и остале људе у Саудијској Арабији сам Савић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gledićanac
Pa kako nego sta ima da razvalimo Engleze 2-1 za nas
džesi
Čitam ovaj tekst: Med i mleko. A stvarnost je potpuno drugačija...Šta ćeš, taki smo mi narod!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.