Друловић: Шокантан меч са Словенијом се не заборавља

Наша земља је 24 године чекала да има репрезентацију на Европском првенству. Из тог разлога континентални шампионат 2000. у Белгији и Холандији боље памтимо од каснијих. Било је то друго везано велико такмичење сјајне генерације, ускраћене због санкција Савета безбедности УН да се такмичи од 1992. до 1996. СР Југославија је као и две године раније на Мондијалу у Француској прошла у нокаут фазу. ЕУРО је имао 16 учесника, а два тима из групе обезбеђивала су место у четвртфиналу.

После Сава Милошевића, са пет голова најбољег стрелца финалног турнира, скуп најквалитетнијих селекција Старог континента остао је у лепом сећању и Љубинку Друловићу. Милошевић би њему требало да буде најзахвалнији што се нашао на пиједесталу, јер је највише пута мрежу тресао после асистенција рођеног Нововарошанина. Друловић је укупно имао четири асистенције и један гол на четири утакмице.

- Дивне су ми успомене из Белгије и Холандије, иако смо неславно завршили такмичење. Одиграо сам добро, а било ми је то и последње првенство у репрезентативној каријери – присећа се садашњи селектор младе репрезентације Србије.

Највише се и данас помиње реми против Словеније, односно 3:3 после 3:0 за ривала на старту шампионата?

- Била је то једна од најлепших утакмица у историји европских првенстава. За мене је меч био специфичан јер су на другој страни били моји дугогодишњи саиграчи из Порта Златко Заховић и Миран Павлин. Сећам се скоро свих детаља. Трећи гол примили смо у 57. минуту, а у 60. је искључен Синиша Михајловић. Нисмо се међутим, предавали. Кад је Милошевић први пут затресао мрежу веровали смо да можемо до изједначења. Порасло нам је самопоуздање и успели смо да за шест минута анулирамо предност ривала. Подигли смо се из пепела. Чак је Славиша Јокановић могао да преокрене на 4:3.

Против Норвешке у другом колу одлучио је само један гол – Сава Милошевића и то већ у 8. минуту?

- Био сам у улози асистента. Норвежани су имали одличан тим са Оле Гунар Солскјером, Торе Андре Флоом, Џоном Керјуом. У 88. минуту смо поново остали са играчем мање због искључења Матеје Кежман. Сачували смо ипак, предност. Атмосфера је била предивна и та три бода су нам практично донела пласман у четвртфинале.

Меч са Шпанијом на крају групне фазе био је сличан окршају против Словеније, али са неповољним епилогом за нас, испустили сте победу у 90+4. и 90+6. минуту?

- Играли смо одлично, поражени смо највише захваљујући француском судији Жилу Веизијеу. Водили смо три пута, чак смо 3:1 повели кад смо имали десеторицу играча на терену због искључења Јокановића. Шпанци су изједначили из пенала, што их је охрабрило да бројчано надмоћнији постигну и четврти гол. Они су се као прваци групе укрстили са Французима, а ми са Холанђанима у четвртфиналу.

Очекивала се неизвеснија борба са Лалама, иако су били домаћини, поготово што сте две године раније могли да их елиминишете у осмини финала Светског првенства?

- Окршај у Француској остао је упамћен по пречки Пеђе Мијатовића из једанаестерца при резултату 1:1. Лоше смо играли у одбрани, а на другој страни били су фантастични Клајверт, Бергкамп, Овермарс, Давидс, Коку. Заслужено смо изгубили, мада је 1:6 био превисок резултат.

Тад сигурно нисте претпостављали да ћемо 24 године чекати на следеће учешће?

- Нико није могао ни да помисли да ће пост толико дуго трајати. Прво сам се надао да ћу бити у репрезентацији у квалификацијама за ЕП 2004. јер сам желео да ставим тачку на шампионату у мојој Португалији. Надао сам се да ћу као селектор 2014. повести тим ка ЕУРО у Француској. Није ми пружена прилика ни у једном, ни у другом случају. Драго ми је да смо коначно међу најбољим тимовима на Старом континенту – закључио је Друловић.