Евидентно је да смо лоше почели утакмицу, чини ми баш онако како није требало. Номинално, играли смо у формацији 3-5-2, међутим, Душан Влаховић је сувише деловао споља. Суштински смо стајали у 3-4-1-1 и повлачи цео низ девијација у нашем систему, где смо остали без употребљивих центаршутева, који су неопходни у што већем броју, кад желите да играте са два класична нападача. Све у свему, првих 25 минута смо изгубили у консолидацији и враћању Влаховића у линију и то је свакако била грешка у стартној концепцији.
Друго полувреме очигледно је било много боље, добро смо се понашали у 3-4-1-2 формацији, потпуно смо пренели тежиште игре на њихову половину и притискали их као што су они нас у једном делу првог полувремена.
Успели смо да дођемо до простора за Живковића и Младеновића по боковима, игра је била течнија и центаршутевима смо констатно правили проблеме.
Без обзира на пораз морамо да констатујемо много добрих ствари, укупна слика је охрабрујућа, иако никад не можемо и не смемо да будемо задовољни после изгубљеног меча.
Ствари се много не мењају, ми у сваком случају своју судбину директно кројимо у друга два меча. Словенци ће се ипак бранити против нас.
Селектору Драгана Стојковићу у сваком случају треба одати признање за истрајност и храброст, до краја је остао доследан својој идеји и штета што нисмо макар изједначили.
Реално гледано, након првог кола више смо показали и од Словеније и од Данске. Нема говора о потцењивању, али игра је охрабрујућа и имамо заиста чему да се надамо.
Немам много замерки, једно велико браво за све. Било је грешака, али много више добрих ствари, које ипак јасно дају до знања да имамо квалитет.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
