Ко задњи оде, нека угаси светло: Шутер отишао из Партизана

Црногорски шутер Вук Драшковић напустио је Партизан и појачао Трст. Овако би могла да гласи иницијална вест којом се не задире у суштину.

Када се загребе испод површине долазимо до поражавајуће чињенице, а то је да присуствујемо гашењу једног од највећих спортских колектива, односно ватерполо клуба Партизан. Драшковић је минулог лета појачао тим са Бањице, који је прошле сезоне био приморан на лутање од базена до базена, тако да је врло тешко дефинисати које је матично пливалиште црно-белих и где ће му бити лука спаса у временима погубним по Партизан.

Парни ваљак су недавно напустили Лука Гладовић, Петар Јакшић, Марко Димитријевић, пре тога Жоао Педро, Замир Мирзиев, Петар Смиљевић, Никола Гига, а сада је сидро дигао убојити шутер карактеристичног имена. Црно-бели су ове сезоне испали из елитног ранга Регионалне лиге, у домаћем шампионату завршили као пети, а следеће, како сад ствари стоје, биће охрабрујуће ако Партизан буде имао и једног пунолетног играча у првом тиму.

Трачак наде јавио се пре неколико година када су легенде српског ватерпола, попут Филипа Филиповића, дошле у клуб са намером да помогну. Међутим, пламен промена се угасио из непознатих разлога, а тада су отишли носиоци игре и све је поново било на нули. Данас делује да је та нула недостижна тачка, те се пропадање и суноврат настављају, док се дно не назире.

За крај, треба поставити питање да ли неког у овој земљи ватерполо занима? Траже се медаље са свих такмичења, а многи као да нису ни свесни тога да српски ватерполо не постоји без седмоструког првака Европе, који и данас „производи“ играче способне да носе репрезентацију, али улога Партизана не сме да се сведе на пуког актера не само у ватерполу, већ у свим спортовима. Уколико се црно-бели угасе, онда слободно у друштву неких кафанских теоретичара може да се прича како смо некад били јаки у најстаријем колективном олимпијском спорту, а ако угасимо ватерполо, ко нам гарантује да се осипање у „спортској нацији“ неће наставити.