Ривалство не квари другарство – тако је требало да изгледају сусрети Партизана и Црвене звезде протекле сезоне.
Међутим, до другарства није дошло јер су се из сусрета у сусрет са трибина слушале углавном погрдне песме, хорски и из свег гласа.
Тако је последњи сусрет вечитих окончан прекидом, без обзира на сталне апеле Жељка Обрадовића да се спортски навија. Од доласка у Хумску, најтрофејнији тренер Европе непрестано апелује. Поновио је своје молбе и у емисији „360 степени” на Н1 телевизији.
- Не слажем се са погрдним називима према било ком човеку и мислим да је Партизану потребно – јединство. Да навијају за Партизан.
Присетио се Обрадовић детаља са прошлогодишњег финала регионалног такмичења...
- Кад смо освојили титулу, спонтано смо отишли у ресторан. Певале су се Партизанове песме, први пут кад су кренули да певају, а да се у погрдном контексту поменула Звезда прекинуо сам музику.
Наставио је...
- Рекао сам да то не раде, јер имамо много наших песама. Поново су после то урадили, устао сам и отишао. Зато што нисам једно у јавности, а приватно друго – то је мој став, поштујем сваког. У том смислу, молим навијаче Партизана да сваког противника поштују.
Врло једноставно је објаснио Обрадовић:
- Имамо невероватне песме, вероватно најлепше. Најежим се сваки пут пре почетка утакмице и то покушавам да објасним мојим младим играчима, да то што доживљавају сад никада неће доживети. То ће једног дана препричавати пријатељима и породици.
Понављао је Обрадовић да неће одустати да се бори за коректно навијање, наводећи да је у Партизану остао јер воли клуб.
- Препознајем да је ово тренутак кад одважност и храброст треба да буду на првом месту и да се бориш за клуб који волиш. Људи који су све то створили су Партизан, има ту ствари са којима се не слажем, али без њих овај клуб не постоји. Без навијача такође...
Наставио је:
- Увек дође по шест хиљада људи са стране, пуни су авиони из Црне Горе, долазе људи из Македоније, Словеније, Италије, с Малте. Да ли треба да дигнемо руке? Ја то нећу да урадим, наставићу да се борим, уз максимално поштовање и уважавање сваког противника.
Ставови Обрадовића су били јасни кад је у питању борба за Партизан. Био је прецизан и у наставку кад је причао о приватизацији клубова и поново, као важног покретача, у први план је истакао навијаче.
- Имате примере клубова у Европи, рецимо у Шпанији, где су власници навијачи. Постоји гласање за председника, сви кандидати износе програм и људи гласају на основу тога. Постоји закон о спорту који треба да се донесе на нивоу државе.
Што се тиче приватизације једне особе Обрадовић каже:
- Не може да дође појединац и да буде власник клуба, он може да буде ту неки период и да оде. Дакле, они који имају право да одлучују су навијачи. Али и са таквим моделом град мора да помогне клубу.
Запитао се Обрадовић...
- Колико Београд профитира од Партизанових утакмица годишње? Колико људи дође да преспава у хотелима, једе у ресторанима?
На крају, Обрадовић наставља да гаји наду:
- Београд је препознат као град кошарке, срећа је да постоје таква два клуба као Звезда и Партизан, било би дивно да се ти односи поправе, то би било феноменално.
УВЕК ГЛАСАМ
Открио је Жељко Обрадовић да није имао било какве партијске позиве и да га политика не занима.
- Посвећен сам свом послу и кад нисам у том делу једино што ме мотивише су породица и пријатељи. И све почиње и завршава с тим.
Наставио је тренер црно-белих:
- Ја сам неко ко апсолутно увек излази да гласа, мислим да то свако треба да учини. Док сам радио и у Турској и у Грчкој долазио сам да гласам, увек кад сам могао. И то је сва моја политика.
Био је искрен Обрадовић:
- Ми смо људи који волимо да причамо и дајемо мишљење о свему. Ја не волим то да радим. Не волим да дајем мишљење о нечему за шта сам сигуран да се не разумем довољно. Ово је оно о чему могу да вам причам - о Партизану, о мом послу. Оно што није сфера мог интересовања, о томе не желим.
КАД КРИТИКУЈЕМ – СТАЛО МИ ЈЕ
Познат је Жељко Обрадовић као строги критичар. Тако се наметнуло и питање о несугласицама са играчима.
- То су на дневном нивоу ситни проблеми. Лично између мене и њих ништа не постоји, не гледам њихово лице, већ оно што раде. Све је конструктивна критика, критикујем пре свега одлуке.
И још...
- Грешке се морају критиковати. Ја сам те људе изабрао, како би могло да буде лично... И кад критикујем играча то значи да ми је стало, оног тренутка кад престане значи да ме не занима више.
ОД ИЗВАНРЕДНОГ ДО НЕСУГЛАСИЦА
Дуго се чекало на продужетак уговора најтрофејнијег тренера Европе и Парног ваљка. Због тога се писало о комуникацији председника клуба Остоје Мијаиловића и тренера црно-белих.
- Имамо однос какав треба да имају председник и тренер. Постоји комуникација на дневном нивоу, некада је она изванредна, а некад дође су несугласица.
На крају, решење се увек нађе...
- Али људи смо, седнемо и разговарамо. Он се заиста бави Партизаном, није му лака позиција.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
