Приграбио је шансу Предраг Рајковић на Европском првенству и искористио је на најбољи начин. Примио је чувар мреже Србије по гол од Енглеске и Словеније у прва два кола, али није био кривац и по општим оценама можда је и најбољи појединац Орлова у Немачкој.
- Играли смо добро у прве две утакмице, осим што смо мало слабије почели. Генерално, задовољан сам нашом игром, поготово против Енглеске у другом полувремену. Потпуно смо их стисли и натерали да се повуку на своју половину. Нажалост, нисмо успели да освојимо бод – каже Рајковић у интервју за УЕФА ТВ.
Очекивао је голман наше репрезентације тешку утакмицу против Словеније.
- Знали смо да су Словенци дисциплиновани и добри у транзицији, што су показали кад њиховог гола. Показали смо ипак, карактер, борили се до краја и на крају изједначили у 90+5. минуту. Нисмо имали среће да раније постигнемо гол. Погодили смо пречку. Облак је пар пута одлично интервенисао.
Последњи корнер на утакмици, срећан по Орлове, због изједначујућег гола, јединица Орлова провела је у шеснаестерцу противника.
- Осетио сам потребу да дођем у казнени простор и покушам да помогнем екипи. Нисам додирнуо лопту, можда сам збунио противничке играче, јер су видели да нас је свих 11 у њиховом шеснаестерцу. Срећан због бода, значиће нам много. Да сам постигао гол не бих се враћао у хотел, већ бих одмах отпутовао за Београд – задржао је дозу хумора Рајковић.
Многи више квалитета, агресивности и памети биће потребно Србији да вечерас победи Данску и пласира се у осмину финала.
- Рачуница је проста, ако желимо да прођемо у наредну фазу морамо да тријумфујемо. Треба да од старта кренемо агресивно, будемо концентрисани и пробамо да први постигнемо гол. Уколико нам то буде успело биће нам лакше и утакмица ће ићи у бољем смеру. Много је теже јурити резултат, јер се противник брани и ако играчи ривала добро стоје на терену баш их је тешко пробити. Треба да будемо концентрисани од првог минута и постигнемо гол више од Данаца.
Рајковић уз Милоша Вељковића, Мијата Гаћиновића, Немању Максимовића и Сергеја Милинковић-Савића има европско и светско злато у омладинској конкуренцији.
- Од та два трофеја можда ми је значајнији Мондијалито са Новог Зеланда, обзиром да сам добио рукавицу за најбољег голмана првенства. Красио нас је победнички менталитет, увек смо ишли на три бода. Велики број нас из генерација омладинаца 2013 и 2015. у А репрезентацији доказ су да вредимо. Уз то, познајемо се у душу и знамо шта ко може да уради у сваком тренутку. Кад год играмо за репрезентацију увек нам је велика жеља и част да дамо све од себе. Неизводљиво је да увек тријумфујемо, али важно је да пружимо максимум и ако треба на коленима напустимо терен.
Голман Србије сматра да је то рецепт за победу над Данском вечерас у Минхену:
- Треба да изгарамо до последњег атома снаге, дамо све за нашу земљу и усрећимо народ.
Можда је селектору Орлова Драгану Стојковићу било најтеже да одабере голмана. Рајковић је имао одличну сезону у Мајорки, Вања Милинковић-Савић је неприкосновен испред мреже Торина, а Ђорђе Петровић је откровење у Челзију.
- Сви смо луди, чим смо голмани, у позитивном смислу. Верујем да селектору није било лако да се одлучи. Нас тројица се изванредно слажемо, помажемо један другоме – закључила је „јединица” Србије.
НЕЋУ ДА ПОНОВИМ АЗЕРБЕЈЏАН
Занимљива је анегдота са последњег састанка стручног штаба и играча репрезентације Србије уочи одлучујуће квалификационе утакмице за пласман на Светско првенство 2022. против Португалије у Лисабону.
- Селектор Стојковић је рекао да додају лопту мени, да ћу ја да заломим „једног”, предриблам другог играча, да ћу да га пошаљем у болницу, а њима дам лопту у простор. Настао је велики смех у сали. Месец дана раније сам против Азербејџана почео да дриблам и изгубио лопту. Рекао сам још тада да се више нећу упуштати у такав ризик – подсетио се Рајковић.
ДЕБИ КОД МИХАЈЛОВИЋА СА 17 ГОДИНА
Предраг Рајковић је дебитовао за репрезентацију Србије са непуних 18 година, 14. августа 2013. на пријатељској утакмици против Колумбије у Барселони.
- Добио сам шансу у последња два минута код селектора Синише Михајловића. Кад ме је тадашњи секретар стручног штаба Александар Бошковић назвао и рекао ми да сам на списку, нисам веровао. Позив је стигао и у клуб и тек тад сам схватио да није шала. Играли су Бане Ивановић, Коларов, Матић, Баста, Раћа Петровић... Прво вече сам се крио иза играча, јер је обичај био да дебитант пева после оброка. Ненад Сакић ми је рекао да се попнем на столицу и испоштујем обичај.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
